Branimir Johnny Štulić je jedan od najvećih autora u istoriji jugoslovenskog rokenrola. Genije koji je ponikao iz haosa, stvarao je pesme koje su svojevrsna remek-dela. Bojio ih je svojim specifičnim glasom, buntom, filozofijom, neiscrpnom poetskom i duhovnom energijom. Bez obzira na muzičke pravce, savremenu tehnologiju, vreme i prostor – njegove pesme možemo svrstati u jedan vanvremenski okvir, večito aktuelan i prepoznatljiv.

Džoni je rođen 11. aprila 1953. godine u Skoplju, u jednoj vojnoj porodici iz onog vremena. Očeva služba je odvela porodicu u Zagreb. Često su ga ismevali zbog specifičnog naglaska. Upisao je fakultet, samo da bi pobegao od porodice i da bi imao podrum u kom može da vežba. Studirao je Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, a odseke je često menjao. Posvetiće se akustičnoj gitari, komponovanju i pisanju tekstova. Samouk, neprestano je vežbao sviranje, iako su mu mnogi govorili da ne zna note, da svira presečeno i da mu ukus nije u skladu sa vremenom. U početku je smatrao da je “sevdah” naš autentičan zvuk, da bi kasnije, pod uticajem panka i novog talasa, preradio stare pesme. Promeniće imidž, obrijaće bradu, ošišaće kosu i sam će sebi dati nadimak “Johnny”. Učestvovao je u formiranju mnogih bendova poput Parnog valjka, grupe Film i Azre.

Do odabira imena za grupu Azra došli su na ideju jedne večeri, dok su uz lozu proslavljali rođenje prijateljeve kćerke. Džoni je izrecitovao prevod Hajneove (Heinrich Heine) pesme “Azra”. Tako su te večeri, 1977. godine, odlučili kako će se zvati kćerka prijatelja i bend. Prvi album grupe Azra izašao je 1980. godine i smatra se jednim od najboljih debija u istoriji jugoslovenskog roka. Sa grupom i samostalno, Džoni je snimio 16 albuma, od kojih su pojedini prodati u tiražu većem od 100,000 primeraka. Neki od najpoznatijih albuma su: “Sunčana strana ulice”, “Ravno do dna”, “Filigranski pločnici”, “Zadovoljština” i “Između krajnosti”.

Grupa Azra je stalno menjala svoj sastav, Džoni je u početku samo svirao, komponovao i pisao tekstove, da bi kasnije počeo i da peva. Koncerte je započinjao sa: “Dobro veče”, posle čega bi usledila svirka, a završavao bi ih sa: “Laku noć”. Jednostavno, govorio je kroz muziku. Nije imao potrebu za “dodatnim” obraćanjem publici. Grupa se raspala 1988. godine, i posle koncerta u zagrebačkom “Domu sportova” zvanično je prestala da postoji.

Džoni Štulić 3 Srećan rođendan, Branimir Johnny Štulić!

“Dug je put do vječnosti. I mi ga prelazimo šutke i mirno.”

Ljudi koji su sarađivali sa Džonijem opisivali su ga kao hirovitog, tvrdoglavog, ego-manijaka, svađalicu i tiranina. Ipak, Džoni vam ili prija ili ne prija. Ili razumete njegove pesme ili menjate stanicu. Ne postoji njegova pesma koja nije prožeta porukama, filozofijom i vanvremenskim karakterom. Njegovi tekstovi govore o emocijama, situaciji u društvu i ljubavi, prikazanoj na jedan potpuno nov i ogoljen način.

Godine 1991. Džoni odlazi u Holandiju. Živi u mestu Haueten, petnaestak kilometara od Utrehta. Jedno vreme je radio kao taksista, da bi posle toga počeo da prevodi knjige: “Živim sa knjigama koje neprekidno prevodim i čitam”. Prevod njegove “Ilijade” kritičari su nazvali “moderna budalaština”. Živi u stanu kod svoje žene Žozefine Frudmajer (Jozefina Frudmaer), sa kojom je u braku od 1989. godine. Jednom je izjavio: “Prodao sam milion ploča, platio sam sve svoje račune i ovde nemam baš ništa. Svuda sam gost. Da me ovakvog nije uzela jedna Holanđanka ne bih imao ni dom”.

Džoni Štulić 4 Srećan rođendan, Branimir Johnny Štulić!

“Kosa mi se diže na glavi i strašno me ljuti kada vidim da idioti postaju cjenjeni ljudi.”

Džoni retko izlazi iz svog doma, izbegava medije i generalno sva dešavanja na našim prostorima. Ipak, on sigurno zna da svako od nas ko voli njegove pesme, tvrdi zvuk i raspukli glas razume da nije važno odakle si – sve dok znaš kuda putuješ!

“Za Džonija dižem ruku u vis

Spavaj, Džoni, neka te ne plaši mrak

Mi isti dišemo zrak!”

(“Jeans generacija” – Neki to vole vruće)

Izvor fotografija: blogspot.com, dnevnik.hr, muyejrevolucije.com, okradio.rs, kurir-info.rs


Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.

Comments