Ponos srpske književnosti i kulture, naš prvi Nobelovac Ivo Andrić, rođen je 1892. godine u Dolcu pored Travnika. Svoj životni vek učinio je nezaboravnim, zahvaljujući svom talentu i ostvarenom životnom delu u koji je uložio sav svoj trud, umeće, te na kraju krajeva sav svoj život. Svoj talenat uzvisio je na najviši nivo i oblikovao ga do savršenstva na studijama slovenske književnosti u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu. Svoja dela ispunio je smislom koji neumorno nadahnjuje. Pisao je iskrene pesme, pripovetke i romane koji su svevremenski i neprolazni, kako zbog tema o kojima govore, tako zbog veštog i izuzetnog načina na koji su napisane. Ispunio je najveći čovekov san: da zauvek živi kroz svoja dela. Uživajte u nekim od njegovih najlepših citata.
”Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom. ‘
”Što ne boli- to nije život; što ne prolazi- to nije sreća. ”
”Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo. ”
”Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i još čudnije kako nam često baš to malo nedostaje. ”
”Dođu tako ponekad vremena kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati. ”
”U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno. ”
”Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas. ”
”Kako štetni i po društvo i po pojedinca, opasni mogu biti ljudi koji zbog svoje ograničenosti neograničeno veruju u svoju pamet i pronicljivost, i u tačnost svog suda i zaključka. ”
”Čovek mašta od detinjstva o velikim gradovima i slavnim poprištima, ali slavne i odlučne bitke za održavanje svoje ličnosti i ostvarenje svega što ona u sebi nagonski krije, mora da bije tamo gde ga sudbina baci, bog zna na kakvom uskom, bezimenom prostoru, bez sjaja i lepote, bez svedoka i sudije. ”
”Život bez radosti, pokreta i novine i nije život nego golo postojanje, robovanje životu. ”
”Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad. ”
”Poznavao sam jednog čoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nađe poneku zlu reč. ”
”One koje najviše trebamo, ne pojavljuju se u trenutku kada na njih mislimo i kada ih najviše trebamo, a pojavljuju se u onom trenutku kada smo mislima najdalje od njih. ”
”Šta tvoja tuga čini dok ti spavaš? Budna je i čeka. A kad izgubi strpljenje, ona te budi. ”
“Čovjek koji ne voli nije sposoban da osjeti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.”
“Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.”
“Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su uradili poneo sam na dlanu jedne ruke. ”
I za kraj citat koji je Ivo Andrić često govorio, a svojim postojanjem potvrdio tačnost i istinitost ove snažne rečenice: “Smrt briše samo nestvarne veličine, a istinske učvršćuje i uzdiže. ”
Tara Đukić obožava Beograd, Lejdi Gagu, modu, osmehe svojih najboljih drugarica, kao i one kratke, a velike trenutke u životu kada shvati koliko je srećna. Veruje u ljubav jer ume da voli. Živi za dan kada će ostvariti svoje snove i biti uspešna, ispunjena žena. Svoje doživljaje i misli svakog dana deli sa svojim blogom Belgrade Fashion Love. Za sebe voli da kaže je glavna i odgovorna urednica svog tananog srca, rastrojenog uma i jedinstvenog života.