Peruanski nomadi žvakali su lišće koke još pre 8,000 godina, pokazuje najnovije arheološko otkriće. Lišće koke sadrži niz hemijskih supstanci poznatih kao alkaloidi. U modernim vremenima najpoznatiji među njima postaje kokain. Međutim, žvakanje lišća ove biljke u medicinske svrhe odavno je poznato kao običaj star bar koliko i civilizacija Inka. Tom Dilehej (Tom Dillehay) sa Univerziteta Vanderbilt u SAD i njegov tim pronašli su dokaze da se lišće koke žvakalo zajedno sa lepkom koji se dobijao spaljivanjem kamenja bogatog kalcijumom. Dokazi su pronađeni ispod podova kuća u severoistočnom Peruu. Naime, Indijanci koriste osušeno lišće od koke za sve vrste medicina, od čaja do zamene za vitamine i minerale, da dopune nedostatak hrane.
Indijanci svakodnevno žvaću lišće od koke zbog visinske bolesti i retkog vazduha (jer žive na visini od preko 4,000 m), za kondiciju, da utole glad, da bi podnosili teški rad, da podnesu hladnoću, i da izdrže teške životne uslove. Poznate osobe kao papa Johanes II i princeza Ana, prilikom posete Boliviji, pili su tradicionalni “koka čaj” – “mate de coca” zbog visinske bolesti, a naučna istraživanja su dokazala da korišćenje kokinog lišča apsolutno nije štetno za čovekovo zdravlje, i da zbog korišćenja ne nastaju bilo kakvi socijalni problemi, kao što je slučaj kod korisnika hemijski prerađenog kokaina.
Nažalost, američka prljava anti-koka kampanja u svim srednjo i južno američkim državama, uništava Indijancima i koka-farmerima žetvu koka biljke, jer trgovci prerađenog kokaina “stavljaju u crno” obične korisnike koka lišća, koje je hiljadama godina bila jedina tradicionalna medicina. Hemijska analiza koka-lišća pokazuje da sadrži veliku količinu minerala i vitamina, pogotovu vitamina B, riboflavina i vitamina C. Ako žvaćete pola unce koka lišća dnevno, imate dovoljnu dnevnu dozu minerala i vitamina za čitav dan. Pogotovu to je jako važno za Indijance, jer kod njih nema na visini puno povrća i voća. Žvakanje kokinog lišća nije opasno, to je u zadnje vreme dokazao i peruanski farmakolog Fernando Molina (Fernando Cabieses Molina).
Kokain se dobija ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Krajnji proizvod ekstrakcije iz lišća koke je 99% kokain u obliku kokain hidrohlorida
U kokinom lišću ima samo malo koncentrisanog kokinog ekstrata, tako da nema štetno dejstvo ako se uzima oralno. Današnja nauka i arheologija imaju dokaze da je koka korišćena još od antičkih vremena, pogotovu u Andima, gde su pored mumija pronađeni ćupovi sa lišćem od koke. Takođe i tajanstveni peruanski narod Mocha (500. god p.n.e.) ostavili su puno vaza sa motivima o korišćenju ove biljke.
Do nedavno se mislilo da se koka koristila samo u srednjoj i južnoj Americi, dok prilikom analize egipatskih mumija u laboratoriji ruska naučnica dr Svetlana Balabanova nije pronašla u stotine mumija, a pogotovu u mumiji od Ramzesa II (Ramesses II), veliku količinu kokaina. Pošto kokaina nije nikada bilo na istočnoj strani zemaljske kugle, to je revolucionarni dokaz da su stari Egipćani pre nekoliko hiljada godina imali kontakt sa američkim kontinentom i Indijancima. U Boliviji i Peruu koka lišće je legalno u prodaji; mislite o tome.
Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac energije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.
