Kao i ljubav, sreća nije data u određenoj količini koju možete da potrošite u jednom dahu i na samo jedan način. Ne možete da je uštedite, uzimate na kašičicu i razdelite u rate. Jer ona nije ni vreme, ni novac, ni lek, ni mesečna obaveza. To je disciplina i praksa.
Sreću praktikujete tako što uđete u stanje sreće, a ne čekate da je izazove neki razlog. Što češće pohađate to stanje, to će vam bolje ići povezivanje sa prirodnim izvorom sreće i radosti, koji postoji u svakome od nas, možda u dubini, pod hladnim kamenom dužnosti, napora i brige, sakriven, ali neiscrpljen.
Pomislite samo, onako racionalno i logički, ali polazeći od toga da je prethodna tvrdnja tačna – da li ste stvarno u životu već bili toliko mnogo i dugo srećni, da je taj izvor već presušio? I zašto biste ga ostavili zaboravljenog, obraslog korovom i zaprečenog stenama, kad možete da pijete iz njega, da se umivate i kvasite, da osvežite dušu i telo, kad god vam se prohte?
Sreću ne treba da tražite i osvrćete se. Ona nije tamo. Sreću treba da praktikujete. Nije lako
Možda mislite da ne možete. Ali setite se koliko puta ste čuli i izgovorili rečenicu ma sve je to u glavi i ne uzimajte svoje ozbiljne misli onako ozbiljno kako one teže da se nametnu.
U kakvim god da ste okolnostima, stanju i raspoloženju, zapitajte se šta bi me sada usrećilo i obratite se izvoru u sebi, spremni da čujete odgovor.
Možda ćete biti iznenađeni što to neće biti nešto očekivano, nešto što vas inače usrećuje i razvedrava, nego nešto sasvim obično ili davno zaboravljeno.
Možda bi vas milion dolara stvarno usrećio, ali ja iskreno sumnjam u to. Postoje stanja i okolnosti u kojima nikakvo materijalno bogatstvo ne znači ništa za vašu sreću i spokojstvo, a jedno gledanje zalaska sunca može da vam da sve što vam treba.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
