Džejms Maršal Hendriks (James Marshall Hendrix), poznatiji kao Džimi (Jimi), smatra se najvećim gitaristom svih vremena. Bio je genijalan muzičar, harizmatična rok zvezda i jedan od najvećih kontrakulturnih idola šezdesetih. Nažalost, 1970. postao je jedna od rok legendi koje su umrle sa kobnih 27 godina.
“Muzika je moja religija.” – Džimi Hendriks
Rođen je 27. novembra 1942. godine u kišnom Sijetlu, u američkoj saveznoj državi Vašington. U sebi je imao crnačke, irske i Čeroki krvi. Otac mu je bio u vojsci i nije dobio otpust da bi mogao da prisustvuje rođenju sina. Majka se mučila da izdržava dete i često izlaz nalazila u piću i noćnom životu, dok su se o detetu brinuli rođaci i prijatelji porodice. Kada se Džimijev otac vratio iz vojske, nije mogao da nađe stalan posao, pa je porodica živela u siromaštvu i neprestano se selila, spavajući u jeftinim hotelima. Džimijevi roditelji su pili i često se svađali, dok se on često krio u ormaru. Bio je stidljiv i osetljiv. Dobio je dva mlađa brata i dve sestre, ali je troje od njih ubrzo izgubio, jer su završili u hraniteljskim porodicama. Kad je imao devet godina, roditelji su mu se razveli, a otac je dobio starateljstvo nad Džimijem i njegovim mlađim bratom Leonom.
Džimi je ljubav prema gitari pokazao veoma rano. Imao je običaj da u školu donese metlu i da se pretvara da je to gitara. Pošto je jednom u đubretu pronašao ukulele sa samo jednom žicom, to je postao njegov prvi instrument i na njemu je svirao pesme Elvisa Prislija (Elvis Presley).
“Kada moć ljubavi postane jača od ljubavi prema moći, svet će postati bolje mesto.”
Godine 1958. Džimijeva majka je umrla od ciroze jetre. Iste godine, otac je petnaestogodišnjem Džimiju za pet dolara kupio prvu gitaru. Bila je to polovna akustična gitara na kojoj je Džimi vežbao nekoliko sati dnevno i imitirao bluz majstore, poput Madija Votersa (Muddy Waters), Roberta Džonsona (Robert Johnson) i B. B. Kinga, kao i rokera Čaka Berija (Chuck Berry). Ubrzo je osnovao svoj prvi bend The Velvetones, sa kojima je ostao tri meseca. Nešto kasnije, otac mu je kupio prvu električnu gitaru, a Džimi se pridružio bendu The Rocking Kings.
Godine 1961. Džimi je otišao u vojsku, gde je postao deo padobranske jedinice. U vojsci je osnovao bend sa basistom Bilijem Koksom (Billy Cox). Pošto je otpušten zbog povrede, počeo je da radi kao studijski muzičar pod imenom Džimi Džejms (Jimmy James). Sarađivao je, između ostalih, sa Ajkom i Tinom Tarner (Ike & Tina Turner), Semom Kukom (Sam Cook) i Litl Ričardom (Little Richard). Zatim je osnovao sopstveni bend – Jimmy James and the Blue Flames, u kome je bio vodeći gitarista.
Jednom njihovom nastupu pristustvovao je Čez Čendler (Chas Chandler), basista slavnog engleskog benda Animals, koji je bio tako impresioniran Džimijem da je sa njim sklopio ugovor na osnovu koga se Džimi preselio u London i osnovao novi bend. Čendler je postao Džimijev menadžer, a trio Jimi Hendrix Experience, koji se sastojao još od basiste Noela Redinga (Noel Redding) i bubnjara Miča Mičela (Mitch Mitchell), ubrzo je postao velika rok atrakcija u Londonu. Prvi singl, obrada tradicionalne pesme “Hey Joe”, stigla je do šestog mesta na top listi, a debi album “Are You Experienced?”, sa psihodeličnim numerama poput “Purple Haze” i “The Wind Cries Mary”, postao je jedan od najpopularnijih rok albuma svih vremena.
Uspeh u Americi došao je 1967. zahvaljujući nastupu na Monterej festivalu. Iste godine je izašao drugi album “Axis: Bold as Love” sa prelepom baladom “Little Wing”. Džimi je imao sve veću kontrolu nad svojom muzikom i želeo je da više eksperimentiše. Rezultat je bio dvostruki album “Electric Ladyland” iz 1968. godine, u produkciji samog Hendriksa, sa numerama u rasponu od popa do psihodelije, od sporog bluza petnaestominutne pesme “Voodoo Chile”, do energične rok himne “Voodoo Child (Slight Return)”. Obrada “All Along the Watchtower” Boba Dilana (Bob Dylan) smatra se jednom od najboljih obrada svih vremena i impresionirala je i samog Dilana.
Nažalost, bend se raspao 1969. zbog odlaska Redinga. Džimi se udružio sa grupom muzičara među kojima su bili Mič Mičel i njegov stari drug Bili Koks, koji su ga pratili tokom čuvenog nastupa na Vudstoku, na kome je zapalio masu svojim nekonvencionalnim izvođenjem američke himne. Iste godine, sa Koksom i bubnjarem Bilijem Majlsom (Billy Miles), osnovao je novi bend – Band of Gypsies. Njihovi brojni živi nastupi zabeleženi su na mnogim zvaničnim i nezvaničnim živim albumima.
“Kada sam zapalio svoju gitaru, bilo je to poput žrtve. Žrtvuje se ono što se voli. Ja volim svoju gitaru.”
Umro je 18. septembra 1970. pod nejasnim okolnostima. Njegova tadašnja devojka je usred noći primetila da on ne diše i pozvala hitnu pomoć. Pregledom tela je utvrđeno da se udavio od sopstvene povraćke usled uzimanja velike količine lekova za smirenje. Nije pronađeno dovoljno dokaza samoubistva. Pojavile su se sumnje da je u pitanju ubistvo, a za mnoge je glavni osumnjičeni bio njegov kontroverzni menadžer Majk Džefri (Mike Jeffery). Policija je godinama kasnije više puta ponovo otvarala istragu, ali ništa novo nije utvrđeno.
Iako je bio muzički samouk i nikad nije naučio note, Džimi Hendriks je postao jedan od najuticajnijih muzičara 20. veka. Uveo je veliki broj inovacija u sviranje gitare i uticao na buduće muzičare i žanrove u rasponu od džez-roka do hard roka. Mada je bio jedna od najvećih rok zvezda svih vremena, mnogi poznanici tvrde da je Džimi po prirodi bio povučen i da ga slava nije zanimala, već je bio potpuno posvećen muzici. U njegovim rukama, gitara je govorila i pevala – osećajno, nežno, gnevno, strasno.
“Kada umrem, želim da ljudi puštaju moju muziku, podivljaju i polude i rade šta god im je volja.”
Izvor fotografija: johannasvisions.com, german.fansshare.com, telegraph.co.uk, theexhibitionlist.wordpress.com
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
