Ko ume strpljivo da čeka, taj zapravo ume da radi nešto drugo dok čeka. Da skrene sebi pažnju i ostane smiren.
Ako morate samo da sedite i čekate ili još gore, stojite i čekate, recimo u redu pred šalterom u pošti, svaki minut će vam biti intenzivno protraćen i kad najzad stignete na red, osećaćete se kao svi matorci kojima je život prošao u čekanju – načetih živaca, pojedeni iznutra, narogušeni spolja, spremni da oštro kritikujete sporost šalterskih službenika i neefikasnost savremene administracije, visinu računa koji plaćete, šugavu državu i malu penziju – ups, nismo još stigli do penzije – i to glasno, zajedno sa svim ostalim matorcima iza vas i još jedno dvoje ispred. Pažnja vam je usmerena na cilj, mesto pred šalterom, red se pomiče brzinom puža, a frustracija raste. I onda neko ko je stigao na red prsne pre vas i počne da se svađa. Rasprava uključi i ostale kolege šalterskog službenika, ton je povišen, zove se šef, obezbeđenje, neko pokušava da urazumi i umiri situaciju, a vi ste samo sve bešnji – čekanje se produžava, makar i izgledalo kao da je sada barem zanimljivo.
Ne postoji način da mirno istrpite besmisleno čekanje. Zato je korisno imati omiljenu igricu u telefonu, ali baterija zna da se isprazni baš kad ne treba.
Užasno mnogo čekajućih situacija dnevno čeka na vas, da iskuša vaše strpljenje, da vas pobedi i navede da se još malo pojedete iznutra i da dobijete još neku sedu. Da se što više poistovetite sa onim ozloglašenim matorcima, što im je život prošao u čekanju.
Ispunite svoje čekanje, ako ne želite da obolite u mozak od užasno zarazne bolesti koja se zove starost.
Možete da čekate isključeni, uz knjigu ili muziku i igrice na telefonu, a možete i da iskoristite vreme čekanja i sprovedete ono brzopotezno opuštanje u sedećem položaju i druge fizičke i energetske vežbe koje možete da radite sedeći i žmureći, a da niko oko vas nema pojma šta radite.
Možete da maštate i zamišljate sve one prizore u kojima želite da se nađete.
Niko ne voli čekanje
A možete da gledate sva lica oko sebe i vežbate čitanje inteligencije i karaktera. Sve piše na njima, samo posmatrajte pažljivo. I otkriće vam se još više kad provale da ih posmatrate. Deca će radoznalo piljiti u vas, neuznemirena vašim pogledom, neko će vam se blago osmehnuti, a neko će vas prekornim pogledom prozivati za drskost i nevaspitanje. Neko će misliti da flertujete. Nekome će vaš pogled smetati, a nekoga će ohrabriti da radi isto što i vi.
U ostalim čekajućim situacijama koje ne zahtevaju pasivno čekanje, ješćete se još više, ako se čekanje produžava, a vi ne znate na čemu ste. Jurcate papire, dižete kredit, čekate vizu. Odoše živci. A to kako će se stvari srediti i kada ne zavisi od vas uopšte, kad ste već uradili sve što treba i samo još da sačekate rezultate.
Zato ćete odahnuti i rasteretiti se kad dočekate i nastavićete dalje sa akcijom.
Ali, ako se bavite filozofskim čekanjem, umrećete čekajući, a čak nećete ni da znate da ste se, u stvari, pretvorili u one starce iz onog reda.
Nemojte čekati bolja vremena. Ona neće doći. Radije čekajte povoljnije uslove za ono što nameravate da sprovedete – sezonska sniženja ili najavljenu promenu zakona, takve stvari.
Nemojte čekati da se zaposlite. Radite stalno nešto. Radije volontirajte i budite korisni za manje pare, nego što štedite sebe za džabe.
Nemojte čekati ljubav svog života. Možda ste je već izgubili. Radije volite svom snagom sami sebe. To je mudra investicija za sva vremena.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
