U svetu dejtovanja i novih prijateljstava sve se češće pojavljuje nepisano pravilo: pokazati što manje interesovanja kako biste delovali poželjnije. Kompanija ReverseLookup istražila je koliko je takvo ponašanje rasprostranjeno i sprovela anketu među 9.100 odraslih osoba u SAD, Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Latinskoj Americi.
Rezultati pokazuju da mnogi svesno glume nezainteresovanost. Više od polovine ispitanika, njih 52 odsto, priznalo je da namerno odlaže odgovor na poruku ili prihvatanje poziva, čak i kada zapravo nemaju druge planove.
View this post on Instagram
Razlog nije nužno želja za igricama, već utisak da prevelika dostupnost šalje signal očaja. Čak 37 odsto ispitanika otvoreno je slagalo da je zauzeto, dok je 33 odsto odbilo dogovor za isti dan na koji je zapravo želelo da ode, jer je smatralo da bi prihvatanje delovalo previše entuzijastično.
Većina ljudi iskusila je obe strane ove igre. Istraživanje je pokazalo da 44 odsto ispitanika pretpostavlja da osoba koja je uvek dostupna u poslednjem trenutku ima siromašniji društveni život. Prazan raspored tumači se kao znak niske potražnje, bez obzira na stvarne razloge. Zbog toga 46 odsto ljudi tokom dogovora za susret usput spominje i druge planove, isključivo kako bi pokazali da je njihovo vreme traženo.
Psihologija nedostupnosti
Takvo ponašanje nije novost i zasniva se na psihološkom principu oskudice. Ovaj fenomen dokumentovan je još 1975. godine u poznatom eksperimentu sa keksima. Učesnici su identične kekse smatrali znatno poželjnijim kada su se u tegli nalazila samo dva komada, u poređenju sa teglom u kojoj ih je bilo deset.
View this post on Instagram
Istraživači sa Univerziteta u Ročesteru kasnije su potvrdili sličnu dinamiku i u kontekstu upoznavanja. Korisnici aplikacija za dejtanje ocenili su profile koji su delovali izbirljivije kao privlačnije i vrednije za vezu. Naš mozak, čini se, automatski pravi analizu ponude i potražnje čak i u privatnim porukama.
Nedostupnost potkopava bliskost
Dovoljno je uporediti dve izjave: „Slobodan/slobodna sam u petak“ i „Verovatno mogu da pronađem vremena u petak“. Ishod je isti, ali druga rečenica ostavlja utisak osobe sa ispunjenim rasporedom.
Prema anketi, 29 odsto ljudi izgubilo je interesovanje za potencijalnog partnera ili prijatelja upravo zato što je delovao previše dostupno. Nije se radilo o svesnoj odluci, već o instinktivnoj reakciji: ono što je lako dostupno deluje manje vredno.
Cela situacija je ironična. Ponašanja koja grade poverenje i istinsku povezanost – poput brzog odgovaranja, fleksibilnosti i otvorenog pokazivanja interesovanja – u ovoj igri se percipiraju kao nepoželjna. Istraživanja redovno pokazuju da glumljenje nedostupnosti može kratkoročno povećati želju, ali dugoročno potkopava bliskost koju bi odnos trebalo da izgradi.
Na kraju nešto mora da popusti.
Dakle, polovina odraslih svesno ulaže trud u stvaranje utiska da su zauzetiji nego što jesu. Oni koji ne pristaju na takve igre i otvoreno pokazuju interesovanje često deluju iskrenije, opuštenije i prijatnije za društvo.
Autor: Wannabe redakcija/Index.hr
Foto: Lummi/mikvanni
