Naše nesvesno oblikuje našu realnost. Može mu se. Jače je, ima ga više i raspolaže važnijim informacijama, u odnosu na svesno. Samo, nesvesno nije u suprotnosti sa svesnim, ono je više kao rob okovan za vesla u potpalublju, koji nije odgovoran kad se galija nasuče i probuši na grebenima. On je naš izvršitelj i raspolaže svom našom snagom, svim strahovima i svim najvećim motivima koji nas pokreću i usmeravaju. Nesvesno nas vodi baš tamo gde podsvesno nastojimo da se nađemo. Samo svest pomaže.
Opet mi se ovo događa – uočavanje mehanizma
Nesvesno nastoji da se probije do svesti, na svim nivoima. Gruba stvarnost je najbolja informacija. Kad uočimo da nam se isti scenario stalno ponavlja, uočili smo mehanizam. Da shvatimo zašto mehanizam tako funkcioniše, da pronađemo komandnu tablu i shvatimo šta je i kojim redom aktivira, potrebno je da se ozbiljno pozabavimo samoposmatranjem, uz svu pomoć koju možemo da dobijemo.
Šta ja imam od toga – koji deo mene je na dobiti?
Jedna od ključnih aktivacionih komandi svakog mehanizma, ona koja razotkriva redosled pritiskanja dugmadi i njihovu funkciju, jeste saznanje o psihološkoj dobiti od, u svemu realnom, nepovoljnog dejstva mehanizma. Dešava nam se nešto loše, ali ono hrani neki deo nas. Daje potvrdu nekom našem dubokom ubeđenju, koje je suštinski destruktivno. Učinili smo sve što možemo, a ipak smo propali. Opet. Dobili smo potvrdu ograničenja jačih od nas i ubeđenje da jesmo dali sve od sebe. Ali, delovali smo unutar sistema. Čim promenimo perspektivu, izmaknemo se i posmatramo svoje mehaničko delovanje, jasno nam je da smo sami postavili pravilo da poštujemo ograničenja, koja smo takođe sami postavili. To tako radi, jer smo u tome bezbedni. Od zaustavljanja mehanizma. Od slobode da vidimo, osećamo i činimo drugačije, van prihvaćenih granica.
Kako da zaustavim mehanizam?
Držeći se svesti da to jeste mehanizam. I da nam više nije potreban. Da smo ga prevazišli i da smo spremni za viši stepen slobode i odgovornosti. Prepoznajući situaciju koja materijalizuje poznati scenario, pre nego što nas inercija i dramatika događanja uvuku toliko da ne možemo da održimo distancu. Kroz sve pokušaje i neuspehe, moramo da zadržimo nameru da isključimo tu glupu automatiku i da se suočimo sa svim strahovima i slabostima koji nas u tome sprečavaju.
Reprogramiranje i navigacija
Postavimo cilj i osmislimo korake kojima ćemo stići do njega. Potražimo pomoć nekog stručnog u ovoj oblasti. Osnažimo svest o tome da pomoć koju dobijamo neće ništa učiniti umesto nas, samo će nas podsećati na pravila reprogramiranja i na navigacione korake, kad počnemo da se zbunjujemo i gubimo u magli. Biće naporno, izazovno, dugotrajno. Ali kad jednom isključimo jedan mehanizam, stičemo trajno iskustvo u tome kako te stvari rade. I trajno saznanje da možemo da odbacimo destruktivni scenario i napišemo konstruktivni.
Da vidimo, kako to funkcioniše
Jedno dobro iskustvo, osnažiće nas da steknemo sledeće. Nekoliko kvalitativnih promena u našoj realnosti, postaviće orijentire koje ne smemo da izgubimo iz vida. A gubićemo ih. I upadaćemo ponovo u vrtloge automatizma. Tako ćemo potvrditi sebi kako te stvari funkcionišu i naučićemo da držimo pažnju na orijentirima i ciljevima. Naučićemo tehnike, koje će nam u tome pomoći. Afirmacije, meditacije, vizualizacije. Ima mnogo načina da se namera fokusira i svi rade. Neki su nam bliski i bolje rade za nas. Neke ćemo smisliti sami. Neke stvari nikada nećemo moći sami, ali naučićemo da potražimo i prihvatimo adekvatnu pomoć.
Izvor fotografija: pinterest.com
