Dizajn je oblast koja je postala neophodna za poslovanje bilo koje kompanije. Od kreiranja identiteta jedne firme pa do kreiranja identiteta samo jednog od proizvoda ili usluga koja se plasira na tržištu. Boja, oblik, tekstura, fotografija koja se nalazi na pakovanju proizvoda koji se koriste u svakodnevnom životu, odeće pa sve do skupih automobila, jednom rečju sve što čovek može da vidi svojim okom i dodirne, dizajnirao je pojedinac koji je posedovao viziju i veštine da želju klijenta sprovede u delo.
Danas su dizajneri veoma cenjeni zaposleni s obzirom na to da umnogome učestvuju u predstavljanju proizvoda ili usluge jedne kompanije. Znanje koje je neophodno jednom dizajneru širok je pojam, stoga se oni vremenom usmere na oblasti koje ih zanimaju ili koje su im se našle u okruženju kao mogućnost učestvovanja na projektu. Ono što je neophodno dizajnerima jeste da ostanu u toku sa najnovijim metodama rada, odnosno prate dinamiku pojavljivanja novih tehnologija koje se koriste kao alati u radu, kako bi se zadovoljile želje klijenata. Ranije su ti alati bili poput štapa i kanapa stoga su mogućnosti dizajnerima bile ograničene, danas je napredovanje tehnologije otvorilo vrata ovakvom profilu i omogućilo im ne samo softvere koji pružaju bezbroj mogućnosti nego i dostupnost informacija o načinu realizacije zahteva klijenata.
Različita paleta zanimanja u ovoj oblasti predstavlja samo jedan dokaz za postojanje neophodnosti za stručnjacima iz različitih grana dizajna.
Dekan Fakulteta digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan, profesor dr Nenad Perić, je izjavio: “Atraktivnost zanimanja bilo koje oblasti dizajna, danas kao primenjena umetnost koja se u prethodnom veku izdigla kao jedna od stvari s kojom se susrećemo maltene na svakom koraku. U polja primenjene umetnosti ubrajaju se industrijski dizajn, grafički dizajn, modni dizajn, dizajn tekstila, dizajn enterijera, fotografija, keramika, primenjeno slikarstvo, primenjeno vajarstvo, itd.”
Prema njegovom mišljenju dizajn u mnogim segmentima savremenog poslovanja dosta je zastupljen. Profesor dr Nenad Perić navodi: “Vizuelni identitet maltene bilo koje firme ima manjeg ili većeg uticaja na njen imidž, a često i poslovanje. Retke su i specifične firme čije su branše toliko udaljene od dizajna da on nema nikakvog uticaja od njih. Bez adekvatnog dizajna gotovo je nemoguće napraviti dobar brend, pa imao on odličan odnos cena/kvalitet, dobru distribuciju, agresivnu reklamu i naravno bio adekvatan po svojim generalnim karakteristikama za ciljnu grupu kojoj je namenjen.”
Takođe spomenuo je neophodnost stručnog kadra iz ove oblasti u jednoj kompaniji: “Danas se kupuje ideja, a izvođača ima na milione. Svi ozbiljniji poslodavci u svetu, a u poslednje vreme i kod nas, visoko cene i uvažavaju svoje art direktore i senior dizajnere, jer su im oni ključni za uspešno završen dizajn projekat. Iza njih ide dizajnеrska pešadija – junior dizajneri koji i posle završenih visokih škola moraju najpre da prođu obuku premeštanja kvadrata na plakatu sa leve na desnu stranu, promene njegove boje i teksture, da bi jednog dana stekli šansu da rade na projektu počev od idejnog rešenja. Bez adekvatnog stručnog kadra dizajn je ili loš ili neadekvatno postavljen. Ukoliko i priučeni dizajner ima smisla da pruži dobra rešenja opet su male šanse da će moći da kompaniji ili firmi oformi adekvatan vizuelni identitet koji je dugoročno održiv. Pri tome treba imati na umu da trajanje dizajnerskih rešenja ima sve kraći rok. Globalno i dinamično tržište nameće sve bržu trku u svim segmentima poslovanja, a to se prenosi i na dizajn.”
Kao dekan, profesor Perić navodi da je znanje koje je potrebno da jedan dizajner poseduje kako bi uspešno zadovoljio potrebe klijenta u procesu pregovaranja sa klijentom u agencijama između klijenta i kreative nastupaju account menadžeri, ljudi na poziciji koja bi se na naš jezik najpre mogla prevesti kao uslužni menadžer: “Kada se radi o malim studijima i start-up projektima, dizajneri direktno pregovaraju sa klijentima. Tada do izražaja dolazi generalno poznavanje marketing i oglašavanja, jer dizajnerska rešenja treba adekvatno uklopiti u neku već oformljenu strategiju tržišnog nastupa. Doduše, često su klijenti nedovoljno marketinški potkovani, pa im i po ovom pitanju široko obrazovan dizajner može pomoći. Ako se to desi, a klijent je sprema da prihvati kritiku strategije, onda su velike šanse da se ostvari dugoročna saradnja. Tu je, naravno, potrebno i znanje iz oblasti komunikacija, koje često nedostaje dizajnerima.”
Na samom Univerzitetu Metropolitan studenti se školuju iz tri oblasti: grafički dizajn, dizajn interaktivnih medija i modni dizajn. Ovim je sam Univerzitet pokrio više zanimanja kojim bi pojedinac mogao da se bavi ukoliko završi osnovne akademske studije iz jedne od navedenih oblasti. Ono na čemu se daje akcenat na pomenutom Univerzitetu jeste kreiranje veština i sticanje iskustva još tokom studiranja i na taj način pojedinac kada dostigne diplomu već uveliko je spreman da samostalno izvršava radne zadatke i uspešno gradi svoju karijeru. Dokaz o ovakvoj primeni metode obrazovanja jesu uspesi studenata na Univerzitetu Metropolitan.
