Sa flasterom ili bez? Alkohol, sredstvo za dezinfekciju ili voda? Opasne poluistine o bržem zarastanju rana obično za rezultat imaju upravo suprotno – rana obično ne zarasta ili zarasta značajno sporije i ostavlja ružne ožiljke.
Mit broj 1: Rana zarasta brže ako nije pokrivena
Pogrešno! Posekotine i ogrebotine važno je prekriti i time ih zaštiti od infekcija. Bakterije koje se nalaze u prljavoj vodi, na primer, mogu da inficiraju ranu. Infekcija usporava proces izlečenja rane i može povećati mogućnost nastanka ožiljaka. Flaster pomaže procesu zarastanja od trenutka povrede, do trenutka potpunog izlečenja. On sprečava mehaničke iritacije, mogućnost zaraze prljavštinom, bakterijama i infekcije, a istovremeno dozvoljava koži da diše.
Mit broj 2: Male rane ne treba tretirati
Pogrešno! Zanemarivanje malih rana? Nažalost, mnogi od nas prave tu grešku. Treba naglasiti da je i najmanja rana veliki ulaz za bakteriju u naše telo. Dakle, uvek treba propisno tretirati ranu ma koliko ona mala bila. To će pomoći da se spreči infekcija i osigura optimalno zarastanje.
Mit broj 3: Ranu treba zaštititi flasterom samo prvog dana
Pogrešno! Rana treba da bude pokrivena i zaštićena odgovarajućim flasterom od trenutka povrede do potpunog zarastanja. Preporučljivo je da se flaster menja jednom dnevno. Ovo vam omogućava da proverite kako rana zarasta i da li ima nekih znakova pojave infekcije. A takođe je potrebno menjati ih i iz higijenskih razloga. Neke inovativne flastere koji omogućavaju da rana zarasta i u vlažnim uslovima treba nositi nekoliko dana da bi se obezbedili optimalni procesi izlečenja.
Mit broj 4: Alkohol čisti i dezinfikuje ranu najbolje
Pogrešno! Alkohol nije dobar izbor za čišćenje i dezinfekciju povreda iz mnogo razloga: ne samo što pri nanošenju peče, što ga čini nepogodnim za tretiranje rana kod dece, već nije pogodan za tretiranje osetljivih tkiva. Za bezbolno čišćenje rana i smanjenja rizika od infekcija predlažemo da koristite formulacije bez alkohola, koje ne iritiraju i odličan su izbor za decu i odrasle sa osetljivom kožom.
Mit broj 5: Otvorene rane brže zarastaju ako plivate u moru
Pogrešno! Voda u morima, bazenima i jezerima često sadrži bakterije i zarazne klice. Ranu bi trebalo zaštititi vodootpornim flasterom, jer bakterije i klice mogu da izazovu infekcije i uspore proces zarastanja. Hlor u vodi takođe može da iziritira ranu. Direktan kontakt sa morskom vodom koja je potencijalno zagađena takođe neće pomoći rani da zaraste. Kada rana dođe u kontakt sa vodom ona otiče i teško se vraća u prvobitni oblik, a pritom i gubi elastičnost. Kao rezultat imamo usporen proces zarastanja i povećanje šansi da se rana inficira.
Mit broj 6: Zarastanje rana svrbi
Istina! Ne treba brinuti zbog blagog svraba, jer je on znak da rana zarasta. Međutim, ukoliko ima dodatnih znakova infekcije kao što su crvenilo, gnoj, jak svrab ili bol treba konsultovati doktora radi utvrđivanja dijagnoze i lečenja.
Mit broj 7: Ulje, puter i brašno pomažu da rana brže zaraste
Pogrešno! U prošlosti su puter, ulje ili brašno bili popularni kućni lekovi za opekotine. Međutim, oni ne pomažu, čak mogu da izazovu suprotan efekat u vidu infekcija, onemogućavanja zarastanja rane i otežavanja uspostavljanja dijagnoze radi daljeg lečenja. Više korisnih informacija o lečenju opekotina možete da nađete ovde.
Mit broj 8: Tople klimatske zone povezane su sa većom šansom za dobijanje infekcije
Zavisi! Rizik od infekcije zavisi u velikoj meri od toga koliko su uslovi za zarastanje higijenski i kako je rana tretirana, a ne od samih klimatskih uslova. Ukoliko ste povredu zadobili u tropskim krajevima treba konsultovati doktora, jer rana može da bude mesto prodora bakterija i drugih bolesti. U suštini, važno je u tropskim krajevima očistiti i dezinfikovati čak i najmanju ranu, ma koliko beznačajno izgledala. Pre nego što isplanirate svoj odmor prikupite informacije o potencijalnim rizicima u zemlji koju posećujete i preduzmite neophodne mere predostrožnosti, uključujući i vakcinaciju.
