Naš veliki pisac i Nobelovac Ivo Andrić jednom prilikom je lepo rekao: “Dođu tako vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati”. E, pa, izgleda da je to vreme “konačno” došlo!
Situacija je sledeća! Ona je mlada i lepa devojka, koja još uvek studira ili je tek završila studije. Njena šminka i frizura su besprekorni, jer, provela je toliko sati sređivajući se, i hoda na štiklama kao da je rođena u njima. Ona je ženstvena, pametna (mada i ne mora da bude), prelepa (ima i izuzetaka) i uspešna… Ali, ona je i sponzoruša!
On je stariji gospodin, obično u četrdesetim i pedesetim godinama, a uz to je i vlasnik neke kompanije. Može, a i ne mora biti oženjen, ali je definitivno uspešan! On je biznismen koji zna šta hoće, a jedno je sigurno – hoće nju! Tako on postaje – sponzor!
Upravo ova situacija postala je uobičajena u naše vreme jer, mora da se nađe neko ko će da plaća školarinu, stanarinu i izlaske sa drugaricama, kada mama i tata već ne mogu!
Upravo ovako počinje jedna “divna” i duga veza, u kojoj se ona ponaša kao razmažena tatina devojčica, a on, da bi je zadržao, mora da joj kupuje lepe i, naravno, skupe poklone. Tako ovde pomenute “tatine devojčice” postaju “uspešne žene”, kojima je jedini cilj u životu da “izmuzu” svog “voljenog” sponzora.
