E, a čiji svet? Mislite univerzum? Ono, kao, kosmos? Planete, magline, crne rupe i ostali svemiri? Svet kao božija tvorevina? Svet kao podstanari u mojoj glavi? Kao dečiji svet? Muški? Ženski? Svet kao skupina ljudi istih interesovanja, pa naučnički svet, otmen svet, umetnički ili prosta raja?
Koliko ljudi toliko svetova, izgleda. A veliki su izgledi da se većini nas svet vrti oko istog centra, pa ćemo se složiti oko toga šta su nam prioriteti, šta nas pokreće i šta nas okreće.
Svet se vrti oko ljubavi, moći, seksa i novca. Što je sve skoro isto, samo ide različitim redosledom, a i doživljava se individualno. Nekome je ljubav totalno duhovna i odnosi se na svet univerzalno, neko živi za partnersku ljubav i romantične ideale, a neko drugi dostiže moć, postajući objekat ljubavi za onog koga ljubav pokreće. Neko smatra da i od ljubavi ima nešto veće. Oko čega se njegov svet okreće. Eh, jasno je da se moj vrti kako hoće, a bogami, ponekad mi se i vrti u glavi.
Oni koji dobro razumeju ovozemaljske prioritete ljubavi i moći u stanju su da ih pretvore u seks i novac i to najčešće tako što prodaju seks za novac. Njihov svet se vrti oko uspeha. A njihova moć je u manipulaciji ljudskim slabostima, čežnjama, željama, perverzijama, sentimentalnosti i sklonosti da kupuju bilo šta što obećava da će im ostvariti san.
Svet se vrti oko snova. Univerzalno. Svako je spreman da žrtvuje mnogo toga, da pokuša sve i naročito da potroši sve što ima, na obećanje ispunjenja svog sna.
O čemu sanjaš u ovom trenutku? O realizaciji projekta od koga puno očekuješ? O srodnoj duši i pravoj ljubavi? O boljem automobilu? O toploj sobi? O detetu koje nikako ne dolazi? O zdravlju za koje se boriš? O avanturi kojoj se nadaš?
O nekom određenom cilju ili o željenom stanju i blagostanju, o ljubavi uopšte, o onome što nikako da ostvariš i o onome čemu hrliš u susret…
Stalno sanjamo. Mi to zovemo drugačije. Postavljanje ciljeva. Otkrivanje onoga što zaista želimo. Rad na sebi. Razrešavanje blokada, kompleksa, trauma. Rast i razvoj. Sreća. Izazov.
Kakav god bio, naš svet je sastavljen od snova. Neki su čvrsti poput cigle, neki zeleni poput dolara, neki eterični poput mirisa koji nam vraća sećanje na svet koji nikada nismo upoznali, a znamo da smo iz njega došli i da njemu težimo i da mu se vraćamo, dok pokušavamo da ga nanjušimo ovde i sada.
Nema toliko nevažnog centra, oko koga se ne okreće bar jedan svet. Nijedan centar sveta nije suviše banalan, ni jedan nije previše opšte mesto, ni jedan se ne okreće sam, bez pratećeg vrtloga svetova. Univerzalni univerzum ne postoji. Postoje samo snovi o svetovima kojih se odnekud maglovito prisećamo.
PROČITAJTE JOŠ I:
Razlozi da ne odustanete od svojih snova.
