To zamišljeno mišljenje, ta osuda koju se trudimo da izbegnemo, obično nije artikulisana, glasno izrečena i bačena nam u lice kao izazov sa kojim moramo da se suočimo i izborimo. U tome je tajna, razaračka snaga tog famoznog tuđeg mišljenja. Ono se ne nalazi u glavama drugih, nego u našim sopstvenim.
Osobe sa visokom dozom samopouzdanja i autentičnosti neće se priklanjati trendovima i nastojati da ispunjavaju obrasce pristojnog i normalnog življenja, van okvira sredine u kojoj se kreću. Takođe, neće biti ni asocijalne i neprihvatljive, odbačene i osuđene zbog svoje ekscentričnosti, ljubavnog života, porodičnog aranžmana, vere ili bilo čega drugog što ih izdvaja od okoline. One će biti prihvaćene zbog svojih kvaliteta, cenjene u svom poslu, iako imaju svojevrstan pristup, ali će isto tako biti i predmet ogovaranja onih koji ih posmatraju sa distance.
Tajna njihove stabilnosti je u fokusu na dobre, važne i vredne odnose i prihvatanje da ne mogu i ne treba svima da se dopadaju i ispunjavaju tuđa očekivanja i standarde.
Ne morate biti otkačeni umetnik da biste se suočili sa potrebom da balansirate između onoga što jeste i onoga što drugi od vas očekuju i pokušavaju da vam nametnu. Dovoljno je da recimo, odlučite da više nećete slaviti slavu onako kako ste do sada radili, jer vas to iscrpljuje, ne samo finansijski, nego vam oduzima energiju i dragoceno vreme.
U našoj sredini, mnogo je običaja koji se poštuju zato što tako treba, odnosa koji se održavaju iz kurtoazije i svakodnevnih zahteva koje možete ispunjavati onako kako vam je lakše, a vi to ne radite jer većina ostalih to radi onako kako treba, a ne kako je lakše i ekonomičnije.
Od porodičnih skupova, preko prijateljskih i poslovnih odnosa, ima mnogo mesta da sebi olakšate život, ako se usuđujete.
Ako vam se ne ide na neko mesto, gde bi trebalo da se pojavite, jer možda kuma vaše prijateljice organizuje predavanje, zabavu, humanitarnu akciju, za koju vam glas sudije za društvene odnose kaže da treba to da ispratite i podržite, jer se to očekuje od osobe vašeg društvenog statusa, sa koliko muke ćete rešiti da odete? Ili sa koliko griže savesti ćete rešiti da ne idete, iako će vas svi pitati zašto se niste pojavili?
Najčešće je lakše prikloniti se, izdržati dosadno druženje ili učestvovati u zabavi u trenutku kad vam uopšte nije ni do kakve zabave, nego da odgovarate na pitanja i izmišljate izgovore.
Svakako vam je poznata situacija u kojoj toliko želite da izbegnete neki susret ili neku nametnutu obavezu, da se stvarno razbolite, kako biste imali odgovarajuće opravdanje. Ili kad odradite to što ste hteli da izbegnete sa toliko napora i otpora, da se posle toga razbolite, kako biste pružili sebi priliku da iskočite iz ustaljenih obrazaca i odgurnete od sebe sve što vam se nameće.
Nemojte manipulisati svojim zdravljem, jer to je suština psihosomatike. Ne poštujući svoj osećaj, svoju potrebu, svoje psihološko i emotivno stanje, stvarate u sebi disbalans, koji vam se odražava na zdravlje. Nekad vrlo burno i akutno, nekad hronično, a nekad i opasno po život.
Niko ne može da vam kaže kako vi treba da živite. Čak ni taj glas u vašoj glavi, koji ne pripada vama, nego vašim roditeljima, ili nekim drugim autoritetima koje slušate češće nego svoje srce i svoj zdrav razum, na sopstvenu štetu.
Najteže je da budete to što jeste, kad se to kosi sa običajima, upada u oči i izaziva neprijatna pitanja.
Ali, ponekad je ono najteže baš ono najpotrebnije i najmudrije.
Pročitajte još i:
Zašto treba da birate društvo boljih od sebe?
