Bilo bi super i kad bi umeo da umesiš hleb, ali to nema veze. To je samo dodatna egzotika normalnosti u situaciji u kojoj ti meni ulepšavaš život. Ali meni ne treba da mi glumiš Ming vazu i Faberžeovo jaje, pa još da moram da ti brišem prašinu i pazim da te ne razbijem, ili da nedajbože, razvijem strah od toga da će te neko ukrasti, jer si tako dragocen.
Meni treba so života.
Sve ostale začine dodajem sama. Ili oduzimam. Stavljam u kafu, ili ne stavljam. Jer bez njih se može. Šećer sam odavno prognala, totalno je besmislen i samo kvari ukus divnih gorkih i kiselih stvari.
A može i vegeta.
Puna činija zdravlja – sveže povrće, rendano, seckano, krupno i sitno, zeleno, crveno, miriše i mami. A na to bolje ide vegeta. Međutim, ako ne povegetiš ili ne posoliš, jebeš ti taj zdrav život, kad je bljutav.
