Žene su ozloglašene manipulatorke, ali postoje i one neposredne, koje precizno izražavaju svoje mišljenje, tačno znaju šta hoće i uopšte se ne ustručavaju da to traže i zahtevaju. Koliko se god muškarci žalili na žensku manipulaciju, oni je traže i podstiču, ako ne svesno, onda nesvesno, jer veoma loše reaguju na neposrednost. Osećaju se ogoljeno, nesigurno, zbunjeno i pitaju se šta sad hoće ova žena – umesto da slušaju šta im govori, jer ona govori baš to što hoće, a ne pokušava da ih navede da joj sami to ponude.
Žene koje ne vole igre i ne umeju da ih igraju, ne manipulišu i preziru manipulaciju, imaju mnogo problema u komunikaciji sa muškarcima koji im se sviđaju. Često očajavaju i izjavljuju prijateljicama kako bi volele da su lukave, proračunate i da im jezik nije brži od pameti. A muškarcima sa kojima pokušavaju da ostvare vezu, sve dok se taj pokušaj ne pretvori u napadanje zidova sa rovovima u kojima plivaju aligatori, one često govore ovakve rečenice:
Ne treba da me tumačiš, samo me slušaj, shvati me bukvalno, pobogu!
Užasno je frustrirajuć osećaj da onaj kome se obraćaš totalno neposredno, iz dubine svog bića, uopšte ne prima neposredne informacije. On se izmiče, zauzima gard, obilazi oko tebe kao u boks meču, pokušavajući da uoči skrivene motive i provali sledeći potez. A ti niti imaš skrivene motive, niti imaš poteze, niti se boksuješ. Samo emituješ svoje biće i ono uzalud pokušava da se konektuje sa muškarcem koji se brani u strahu od napada. Zašto je on tako ugrožen neposrednošću?
