Kad radiš sa vršnjacima, energija je drugačija, osećaš se više na svom terenu, atmosfera je brza i vedra, delite iste vrednosti i entuzijazam i lako se uklapaš, iako si nova. Međutim, kad dospeš u firmu u kojoj su svi desetak godina i više stariji od tebe, stvari na početku deluju zastrašujuće. Osećaš se nesigurno i neuko, glupo ti je da nešto pitaš ili predložiš, a svi oko tebe deluju kao da znaju gomilu stvari o kojima ti nemaš pojma. To je tako, samo zato što jeste tako. Kad si najmlađa, dužna si da se trudiš najviše i da naučiš sve što možeš. Usredseđujući se na posao, to i radiš – učiš i stičeš sigurnost i rutinu. Kako vreme prolazi, postaješ deo kolektiva i razgovaraš sa kolegama i o drugim stvarima i praviš životno vredna otkrića koja nisi očekivala.
Mame su savremeni super-heroji
Tvoje starije koleginice su većinom majke, u braku ili samohrane. Te doterane žene ustaju svakog jutra u zoru da bi imale malo vremena za sebe pre nego što probude decu i pobrinu se za njih. Odrade sve što treba, dok ti još spavaš, razvezu decu po školama i vrtićima, dolaze besprekorno doterane i sređene, na poslu kidaju svojom kompetencijom, predanošću i delotvornošću, onda idu u nabavku, odlaze kući da spremaju hranu i brinu se o svojoj porodici – prve ustaju, poslednje ležu i nikad ih ne čuješ kako se žale i kako koriste decu kao izgovor za izostajanje s posla. A ti se osećaš preopterećeno samo zato što imaš radno vreme i obaveze na poslu i što ne možeš da budeš celog dana bezbrižna i impulsivna, nego moraš da se organizuješ prema postojećoj satnici. Kad vidiš te herojske moderne mame, dođe ti da im se pokloniš, jer shvataš da je ispunjen život pre svega ispunjen obavezama i davanjem i da ljubav ima najviše veze sa tim.
