Nije lako rascentrirati svog ego maskiran u preosetljivost i ne doživljavati lično neprijatno ponašanje i uvrede koje ti neko upućuje. Ali to je veština neophodna za mentalnu stabilnost i za srećan i ispunjen život, a vežba se tako što se baviš sobom i razvijanjem svoje ličnosti. Prva rečenica ovog teksta već te suočava sa istinom o uvredljivosti i preosetljivosti – to nije (samo) velika senzitivnost i emocionalna otvorenost i ranjivost. To je tvoj ego, koji nije dovoljno razvijen i nema jasne granice, pa umesto da ti služi kao štit od loše energije koja često dolazi od drugih osoba, on samo “pretvara” tvoju nesigurnost u preosetljivost, tako da možeš da se uvrediš i okriviš drugu osobu za grubost i čudovišnost prema tvojoj preosetljivoj prirodi i da zaokupiš svoj um stanjem uvređenosti i povređenosti, koje te dodatno zatvaraju unutar tvog uma, umesto da ostaneš smirena i otvorena i pronađeš istinsko razumevanje za situaciju u kojoj se nalaziš i za stanje osobe koja je gruba prema tebi.
Jer ta osoba, bilo da je neko sa kim nemaš nikakve bliske odnose, neko sasvim nepoznat ili neko veoma blizak, u trenutku „sipanja“ grubosti i uvreda na tebe, zaista ne govori o tebi. Ona saopštava da je u stanju unutrašnje patnje. Zaista ništa ne treba da shvatiš lično – svi smo obuzeti sopstvenim projekcijama, doživljavamo svet kroz sopstvene filtere i svi ponekad poslužimo bližnjima (i bilo kome, kome smo se našli na putu) kao sredstvo za kanalisanje stresa, kao uzemljenje, kao gromobran. To ne treba da te razočarava i obezvređuje emotivne i međuljudske odnose, već da te podstakne na lični razvoj, na veće razumevanje ljudske psihe. A što bolje poznaješ i razumeš sebe, to stičeš veću sposobnost da razumeš i sve oko sebe i da prepoznaš kada te koriste kao kao provodnik i ogledalo – i da se zaštitiš od toga.
