Ne možeš da postigneš dobrotu ako je ne osećaš, ako prosto nisi taj tip, ta osoba. Ali, mnogo dobrote ima u svakome, a ono što se može naučiti jeste da ne oklevamo, da ne krijemo svoju dobrotu u strahu da ćemo biti povređeni i iskorišćeni i da shvatimo i osetimo radost davanja, ushićenje i osećaj ispunjenosti koji nam donosi nesebičnost i altruizam. Dobro je biti dobar, dobro je za svakog – i za onog prema kome smo dobri, ali i za nas same, tvrde naučnici, koji su proučavali učinak dobrih dela na ljudski organizam. U brojnim istraživanjima je zaključeno da altruizam – želja da nesebično pomažemo drugima – utiče na naše zdravlje, pa čak i na dužinu života.
Filozofi već hiljadama godina raspravljaju o ljudskoj prirodi, a danas, uz pomoć moderne tehnologije i nauke, imamo mnogo veće mogućnosti da istražujemo. Naučnici su za sada uspeli da zaključe jednu nepobitnu stvar – naš mozak je fizički podešen da pomaže drugima. Skeniranjem mozga ustanovljeno je da razmišljanje o tuđim problemima aktivira iste delove mozga koji se aktiviraju kada razmišljamo i o svojim, dok saosećanje aktivira delove zadužene za osećanje zadovoljstva.
