Ko je i zašto kreirao i plasirao koncept rodne neutralnosti? Da li to psihologija vidi dalje u budućnost nego što je običan zdrav razum u stanju? Ili psihološki momenat služi samo da zamaskira neku drugu ideju? Ili se stvari uvek tako spajaju i usklađuju? Pojavi se neka nova glupost, postane moderna i industrija prepozna potencijal i uskoči – i zaradi pare. Ali, da vidimo, šta je inicijalna ideja rodne neutralnosti, odnosno, zašto oni koji se zalažu za nju misle da je to dobro. U patrijarhalnom društvu deca se vaspitavaju seksistički, od rođenja. Od roze i plavih štramplica, preko lutaka za devojčice i vozića i autića za dečake, ka ideji da su muškarci jaki, odlučni i hrabri (ne plaču), a žene nežne, kolibljive, emotivne i tople (plaču). Ali zdrav razum kaže da to nije zdravo, jer onda imamo frustrirane muškarce koji pokušavaju po svaku cenu da dokažu svoju muževnost i duboko potiskuju emocije koje smatraju nedopustivom slabošću, od čega stradaju ne samo partnerski odnosi, nego i mentalno i fizičko zdravlje muškaraca. I imamo žene koje su promašile svoje živote i ostale neispunjene, besne i nesrećne, jer im muškarci nisu pružili ono što im treba, jer nisu iskazale svoje sposobnosti na profesionalnom planu i nisu se pronašle u ulozi majke, supruge i domaćice. Svako treba da raspolaže svojim punim mentalnim, emotivnim i fizičkim kapacitetom i da bude obodren da pronađe sebe u stvarima koje ga zanimaju, koje mu dobro idu, za koje pokazuje talenat, spretnost, sklonost… I to i dalje nije ništa više nego zdrav razum.
