Izgleda da pametnjakovići mogu da se “provuku” sa puno više negativnih osobina, nego oni drugi. Zapravo, neke negativne osobine su karakteristika inteligentnih ljudi, tako da, biti veoma inteligentan, ne znači automatski i biti veoma srećan i uspešan. Lenjost, odnosno nesklonost fizičkim aktivnostima i napornom radu, česta su mana veoma pametnih.
Inteligentne osobe se sasvim dobro osećaju kad su dokone – ne moraju da rade nešto, da bi osećale da su prisutne, korisne, žive, dovoljne su im njihove sopstvene misli, njihova radoznalost za nova saznanja i informacije. Vrlo inteligentna osoba može da provede noć čitajući zanimljivu knjigu (za koju neko drugi ne bi imao stpljenja ni pola sata), a da je mrzi da se natera da radi vežbe desetak minuta. Međutim, ovde dolaze u sukob inteligencija i svesnost – ne treba ih mešati i ne idu zajedno automatski. Svesne osobe pokušavaju da uspostave ravnotežu – da vode računa o svom zdravlju i da se bave vežbanjem kako bi uspostavili energetski balans i na taj način unapredili svoj um. Naučno je dokazano da telesne aktivnosti stimulišu kognitivne procese, tako da pametni ne bi trebalo da zanemare opštu korist od fizičke aktivnosti.
Jedno istraživanje pokazalo je da se oni koji manje razmišljaju često dosađuju i ne znaju šta će sa sobom, pa imaju potrebu da se aktiviraju da bi se bolje osećali, dok oni koji vole da uposle svoj mozak nisu zainteresovani za vežbe i fizičku aktivnost. Oni sami sebi pružaju dovoljnu mentalnu stimulaciju, pa se dobro osećaju kad su sami, ne treba im ni društvo, ni aktivnost da im ne bi bilo dosadno. Intelektualno su produktivniji i nikada im nije dosadno, ali teško se pokreću i odlučuju na aktivnost ili na bilo šta što zahteva napor (navikli su da im sve lako ide).
