U poslednjih desetak godina sve je primetnije da dolazi do značajne promene kada je u pitanju veza mode i muzeja, to jest pogleda i stava koji muzeji imaju prema modi. I ta promena se razvija u dobrom pravcu, odmah da se razumemo. Da li je sve počelo od Victoria&Albert muzeja, ili Metropolitan, manje je bitno, a više da generalno treba zahvaliti velikim institucijama na tome što je sve više počela da se “prima” ideja o tome da moda zaslužuje mesto u muzejima. Izložbe na ove teme su izuzetno popularne kod publike, verovatno na prvom mestu zato što mogu da se povežu sa odećom dok je to malo teže uraditi sa savremenom skulpturom recimo, gde su neko osnovno nasleđe, predznanje ili naknadna naracija neophodni ukoliko želiš u potpunosti sve da razumeš. S druge strane, ako je dobro kurirano zaista mogu da prenesu izuzetno značajne poruke o svetu i problemima danas, ništa manje nego savremena umetnost. Cela disciplina istorije mode kao akademskog predmeta, modnog kuriranja kao predmeta, relativno je nova u odnosu na istoriju umetnosti, ali prilično relevantna i deluje kao da se i za nju kockice slažu i da je sada pravo vreme za otvaranja što više ovakvih izložbi. Jer, ako je sudeći po Metovim izložbama, ljudi ih vole, razumeju i traže, a kustoski tim ima priliku da kroz privlačnu formu progovori o bitnim temama.
