Nije dobro potiskivati bes, nije dobro prosipati ga naokolo bez ikakve kontrole – šta onda da radiš sa svojim besom? Sarađuj, savetuju stručnjaci. To, pre svega, znači promenu percepcije, načina na koji posmatraš, shvataš i doživljavaš bes. U svojoj suštini, bes je snažna energija, od koje se osećaš živo, budno i angažovano. Potiskivanjem i racionalizovanjem besa gubimo tu vitalnost, tu energiju koju možemo da upotrebimo kao pogonsko gorivo.
Recimo, energiju ljutnje i besa možemo da iskoristimo za pročišćavanje drugih emocija – kao što je tuga, koja je uvek odmah tu, ispod uzburkane površine osećanja besa.
Bes nam daje dozvolu da podignemo glas, tamo gde bismo inače samo progutali ono što nam se servira.
Može nam dati podstrek da preduzmemo nešto i promenimo stvari koje nas ugnjetavaju i sputavaju. Bes se može upotrebiti kao gorivo za izdržljivost na putu ostvarenja svojih ciljeva (to je onaj osećaj kad istrajavate “zainat”).
Gnev nam može pomoći da napustimo posao koji nas ubija, da prekinemo emotivni odnos (ili brak) u kome lagano odumiremo, može nas naterati da se zauzemo za sebe, za svoje dostojanstvo, svoje vrednosti i svoju istinu.
