Ženska seksualna samosvest još uvek je nova pojava – sredinom prošlog veka je počela da se budi i sada je legitimna, iako je zapadna kultura još uvek patrijarhalna i još postoje pojmovi kao što je “poštena žena” pri čemu se zna na šta se misli. Muško-ženski odnosi su vrlo komplikovani i “oslobađanje” žena nije pojednostavilo stvari. Ali, pre malo više od sto godina, sve je bilo mnogo jednostavnije. Muškarci su smatrani primitivnim i perverznim stvorenjima, koja misle samo na seks, a poštene žene su imale zadatak da čuvaju svoju vrlinu – da se gnušaju seksa. Ako muškarac poveruje da se njegovoj ženi sviđa seks, onda je njena krepost i poštenje ugroženo. Seks u braku treba da služi reprodukciji (i obuzdavanju muškarca), a nikako zadovoljstvu žene.
Poštene žene se ne ljube u usta
Ženama se savetovalo da izbegavaju ljubljenje u usta, da čedno okrenu glavu kad muž želi da ih ljubi, kako bi njegovi poljupci završili na njenom obrazu. Svlačenje takođe nije dolazilo u obzir i supružnici nije trebalo da jedno drugo vide nage. Muškarce je trebalo držati na odstojanju i ometati komentarima tipa “da li tvoji roditelji dolaze sutra na večeru” i “potrebne su nam nove zavese u salonu” ako pokušaju da uvuku ženu u perverznu komunikcaiju i korumpiraju je lascivnim komentarima i dodirima.
Seks je bio prihvatljiv dva puta nedeljno
Češće od toga bi dalo muškarcu dozvolu da misli kako mu je supruga uvek dostupna i onda je ne bi poštovao. Ako on insistira, žena treba da se izuče na glavobolju, bolest, umor. Dakle, ona se bavi seksom preko volje i da njemu udovolji i dva puta nedeljno je sasvim dovoljno.
