Voleti sebe i biti sebičan, različita su stanja, koja dolaze iz različitih izvora. Sebičnost se razvija iz straha, iz osećanja ugroženosti i potrebe da sebe zaštitimo, a to je suprotno od ljubavi. Osoba koja voli sebe, stavlja sebe na prvo mesto, ali ne u sebičnom smislu – jer ljubav prema sebi otvara i povećava naše sposobnosti da razumemo, prihvatamo i volimo druge. Retko ko poznaje i priznaje svoju sebičnost, a ona se često ogleda u naizgled velikodušnim postupcima – pomažemo prijatelju, žrtvujemo se za decu, partnere, porodicu, ali sa sumnjivim motivima. Kada nešto činimo za druge da bismo se osećali i pokazali kao dobra i velikodušna osoba, ili zato što ti drugi predstavljaju deo nas i želimo da se njima ponosimo i hvalimo – to nije u njihovom najboljem interesu, nego našem.
Velikodušne osobe uživaju u činu davanja, raduju se zbog drugih i daju sve od sebe da pomognu svojim bližnjima i onda kad im se njihovi izbori i načini ne sviđaju – to je poštovanje. A kada je njima potrebno da urade za sebe nešto što se drugima ne sviđa, onda postavljaju jasne granice i otvoreno zastupaju svoje interese, tražeći onu podršku koju su i sami sposobni da pruže, ne dozvoljavajući drugima (pa ni najbližima) da ih sabotiraju svojom sebičnošću. U nekim životnim trenucima, moramo da biramo šta je tog momenta važnije – da se iscimamo zbog nekog drugog (najbližeg), ili da se bavimo nekim svojim poslom (ili da se odmorimo od svakog posla). I ti izbori nisu laki – ponekad bi velikodušni voleli da umeju da budu sebičniji i da odbace tuđe zahteve i potrebe zarad sopstvenog mira i zdravlja, dok sebični obično pronađu izgovor za to što odbacuju tuđe zahteve i potrebe. Ljubav prema sebi (i drugima) zahteva teške izbore, postavlja standarde poštovanja, koje ponekad znači da moramo imati poverenja u druge da će umeti da se snađu i reše svoje probleme sami, bez našeg zalaganja i učešća. Jer, sebičnost se ponekad krije i u našoj potrebi da budemo potrebni (i onda ne umemo da pustimo druge da se sami snalaze, jer to nas suočava sa činjenicom da im nismo toliko potrebni).
