Nauka je osporila donedavno verovanje da se rađamo sa određenim nivoom inteligencije, koji ne može da se menja i dokazala da brojne aktivnosti doprinose stvaranju novih sinapsi (veza među neuronima) zbog čega mozak bolje radi, odnosno, nivo inteligencije se povećava.
Ovo je spisak tih aktivnosti:
Sviranje
Naravno, potrebno je da budete muzikalni, ali nije neophodno – ako želite da naučite da svirate na nekom instrumentu i time se bavite kao hobijem, niko neće procenjivati vašu nadarenost i umeće. Sam trud da savladate raspored prstiju, redosled pritiskanja žica ili dirki i da to povežete u melodiju, angažovaće vam mozak na pravi način. A kad uspete da odsvirate bez greške makar samo deo neke pesme, ispuniće vas osećanje postignuća i radosti. U sviranju se koriste obe ruke i motorne veštine su u službi celine koju proizvodite, a ta kompleksna aktivnost jača veze između dve moždane hemisfere – unapređenje koje postignete na ovaj način, pomaže zatim pri pamćenju, rešavanju problema i daljem učenju novih veština.
Čitanje
Bilo koja literatura će aktivirati vaš mozak i povećati nivo razumevanja, proširiti vam vidike, dati drugačiju perspektivu – od epske fantastike, preko krimi-romana, do čitanja magazina i nedeljnika. Čitanje vam pomaže da kanališete stres, čini da se osećate bolje i podstiče inteligenciju na tri bitna načina – povećava vašu sposobnost da primenite stečeno znanje i iskustvo, povećava vaš kapacitet za sagledavanje problema i pronalaženje rešenja i povećava vašu emotivnu inteligenciju, podstičući empatiju.
Pisanje
Pisanje čak nadmašuje čitanje (koje se uvek preporučuje kao najbolje sredstvo ličnog razvoja i podizanja nivoa inteligencije), jer vas kreativno angažuje. Pisanje ide korak dalje od čitanja (konzumiranja ponuđenog sadržaja) jer zahteva kreativnost, fokus, istrajnost i posvećenost u stvaranju novog, originalnog sadržaja. Pisanje angažuje mozak na više načina, pišući dublje i analitičnije razmišljamo, pronalazimo kreativna rešenja, razvijamo se kao ličnost i postajemo aktivni stvaraoci.