Šta je ono što Novaka Đokovića čini toliko uspešnim od starta ovogodišnje teniske sezone? Čoveku stvarno nema kraja, bez obzira na ovaj poraz od zaista sjajnog Federera u polufinalu Roland Garros-a. Kruže razne priče o nekakvoj glutenskoj dijeti, novom režimu ishrane i kombinovanju kardio vežbi sa teniskim vežbama i slično. A da li se njegov uspeh može bazirati čisto na fizičkim mogućnostima, tj. ranijim nemogućnostima?
Nećemo se zavaravati, on je zaista u odličnoj fizičkoj formi. Kada smo ranije mogli da vidimo skakutavog Novaka stegnute pesnice na jednoj, i premorenog i iznemoglog Nadala sa upitnim pogledom u nebo u trećem setu nekog ATP Mastersa? Ali opet, kada će Nadal, Federer, Marej ili ostali Top 10 igrači biti traženi u nekom vanteniskom kontekstu na YouTube-u? Novak uživa van terena, zabavlja sebe i druge i to je ono što ga od ostalih razlikuje. Neko neće odmah pomisliti na sjajan Novakov bekhend ili sada već brendirani drop shot, već će mu prvo pasti na pamet neka već čuvena imitacija ili interpretacija svetskih muzičkih hitova. On miksuje sa braćom Brajan, on snima provokativne reklame za Head i jednostavno sebe prepušta svetu i svet zna to da ceni.
Novak je ono što je teniskom svetu godinama falilo. Usudiću se da kažem, ono što je Srbiji falilo. Uz dužno poštovanje prema svim zaista fantastičnim sportistima koja je ova zemlja izrodila, počevši od svih mogućih košarkaša, preko vaterpolista, odbojkaša i rukometaša, Novak je zaista postao simbol Srbije i to onaj najprepoznatiljiviji. Moja baka zaista ne zna koliko boli letošnji poraz od Turaka u polufinalu i ne znači joj onaj gol Mađara na Olimpijadi 2004. u Atini koji im je doneo zlato. ”Znam, znam, majku li im tursku! Nego kad igra Nole?”
Za njega se može reći i da je jedan od najvećih srpskih andragoga, ako ne i najveći. Svakako se ne možete setiti čoveka koji je ženu od 70 i kusur godina naučio bar 15 engleskih reči. Servis volej, taj brejk, forhhend dijagonala su pojmovi kojima moja baka sa svojim prijateljicama bez problema barata, ali to su i pojmovi koji se sada mogu po ulici čuti isto koliko nekad i korner, aut, penal.
U smislu urbanih legendi Novakova se svakog dana sve više gradi i sve više napreduje. Ne gradi je on sam koliko je mi nosimo i koliko ćemo je prenostiti na buduće generacije. Njegove pobede su i treba da budu inspiracija ne samo nadama u tenisu, već i u svakom sportu jer predstavljaju zaista jedan savršen sklop fizičke snage i razgrađenog karaktera koji ga polako, ali sigurno vode ga večnim teniskim i sportskim analima.
Nole srećno!
Pavle Zović voli Srbiju (koliko je to moguće), da ponekad nešto napiše i to podeli sa drugima. Uživa u životu i to želi svakome!
