Kada imate osećaj da radite više stvari istovremeno, da multitaskujete, u stvari samo brzo prebacujete pažnju sa jednog na drugo – vaš mozak je u petoj brzini i napor da održite isti nivo koncentracije dok žonglirate pažnju “jede” vašu energiju. Istraživanja su utvrdila da multitasking troši oksigeniranu glukozu u mozku, a to je ona ista energija koja nam je potrebna da držimo pažnju na jednom zadatku, da imamo fokus.
Svi to radimo, nastojeći da uštedimo vreme, čak i onda kada nam se čini da smo mirni i opušteni, mi u kratkim frekvencijama i na istom nivou pažnje prebacujemo fokus s jednog na drugu aktivnost, već na samom početku dana. Jutarnja rutina – pijemo kafu, slušamo muziku, gledamo vesti, proveravamo mejlove, kuckamo poruke, spremamo doručak. Da možemo pod tušem da koristimo telefon i to bismo radili (nemojte priznati da ste pokušali, nikome osim sebi). I umesto da sebi obezbedimo smiren i organizovan početak dana, mi se samo podešavamo na frekvenciju dnevne jurnjave i učestalog prebacivanja pažnje, koje će potrajati tokom celog radnog dana.
A to je jedan od razloga zbog kojih se osećamo tako iscrpljeno i potrošeno – jer, na brzo prebacivanje pažnje, poznatije kao multitasking, trošimo više energije, nego kada stvari obavljamo jednu po jednu, sa punom pažnjom na samo jednoj aktivnosti u dužim intervalima.
Kad se posvetimo jednom zadatku, manje smo napeti i pod pritiskom, nego kad pokušavamo da u istom vremenskom roku obavljamo više zadataka – da ne bismo gubili vreme. Osećaj da nemamo vremena i da nećemo stići, neprekidan je izvor stresa i napetosti, a multitasking ovaj osećaj podstiče i hrani.
