Budući da je Milena, po majci, potomak dinastije Karađorđević, a po ocu Brunu, glumcu i kompozitoru, Italijanka, ne čudi činjenica da je spoj dvaju kultura iznedrio umetnicu izvanrednog talenta, specifičnog senzibiliteta i vizionarskog duha. Milena nije bila čarobnica samo u slikarstvu. Pisala je i poeziju i to na italijanskom, španskom i francuskom jeziku. Zanimljivo je da je na svom maternjem jeziku napisala samo jednu pesmu, kada je imala sedam godina. Milena Pavlović Barili dobila je izvanredno slikarsko obrazovanje, ali i njen neverovatan talenat bez sumnje je uticao na to da ova slikarska čarobnica izlaže u najprestižnijim galerijama na svetu – u Londonu, Rimu, Parizu i Njujorku. Nakon što je osvojila Evropu, Milena veoma mlada odlazi u Ameriku, pred Drugi svetski rat. U Njujorku postiže veliki uspeh i postaje veoma cenjena u najvišim intelektualnim i kulturnim krugovima koji su shvatili da ona svojim delom daje ogroman doprinos svetskoj kulturi.
Čitav Milenin život bio je obojen umetnošću. Muzika je u njenom životu bila porodično nasleđe: majka Danica, pijanistkinja i otac Bruno, kompozitor, odmalena su je uveli u čudesni svet tonova, pa je i ova umetnost u njenom životu zauzimala veoma važno mesto. U muzičkim delima Milena je često tražila inspiraciju za svoje slike. Muzika, naročito muzika iz zemlje njenog oca, dakle muzika italijanskih kompozitora, nadahnjivala ju je tokom stvaranja. Slušala je i popularne izvođače kao što su Mami Smit, Luj Armstrong, Besi Smit, Beni Gudmen, Bili Holidej i Žozefina Bejker, koju je čak u zanosu igre predstavila na jednoj svojoj ilustraciji. Milena je svirala klavir, ali njen talenat i smisao za likovno izražavanje, majka Danica odlučila je da podstiče u pravcu likovne umetnosti.
U svim kulturnim sredinama, u Srbiji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Španiji i Sjedinjenim Američkim Državama, Milena je osećala podjednaku strast za stvaranjem. Različite kulture spajale su se u njoj i ostavile specifičan trag na njenim umetničkim delima koja na poseban način oslikavaju razne ambijente i predele. Po evropskim prestonicama uglavnom je putovala sa majkom Danicom, koja je bila u potpunosti posvećena ćerkinom životu. Njujork je za Milenu predstavljao jedan potpuno novi svet. Imala je tada samo trideset godina, a doživela toliko susreta, novih poznanstava, izložbi, naslikanih dela, nacrtanih skica, napisanih pesama i pisama.
Posebnu pažnju privuklo mi je sve ono što je Milena uradila za modni svet. Moda ju je veoma inspirisala i umetnica je radila ilustracije za prestižne američke modne časopise – Vogue, Town and Country, Glamour i Charm. Njena ilustracija za naslovnu stranu “Voga”, od 1. aprila 1940. godine postiže ogroman uspeh. Ova dela su mnogo više od ilustracija. To su prava originalna umetnička dela. Modu, malo bližu svakodnevici, Milena uzdiže. Njene ilustracije, modni dizajn, reklame za šminku, očaravajuće su zahvaljujući mnogim detaljima koji poseduju značajnu simboliku. Pozadinu modnih kreacija čine pejzaži, konjanici, baloni, deca koja se igraju i divni predeli njenih snova.
