Kreiranje javnog mnjenja je čitava nauka o uticanju, uglavnom usmerena na razne oblike ispiranja mozga. Reklama, politika, društveni angažman. Nemam pojma koliko ono što pišem utiče na nekog ko čita, ali povremeno dobijam fidbek. I da nije toga, nastavila bih da se trudim da verno iznosim svoju istinu, da govorim o onome što znam, osećam i živim, da se izlažem. Moj glas možda ne dopire naročito daleko, ali to ne umanjuje moju odgovornost za ono što iznosim iz sebe i stavljam na uvid. To je najmanje što mogu, da odgovorno pristupim mogućem uticaju svoje istine, da što preciznije emitujem na svojoj frekvenciji, koliko zarad sopstvene autentičnosti, toliko i zarad onih koji primaju informacije na toj istoj frekvenciji. To bi bila moja definicija odgovornosti uticanja, ukratko.
Ali, svi stalno utičemo na sve oko sebe, jer smo svi povezani i frekvencije nam se često preklapaju, čak i kada smo na sasvim različitim nivoima uvida, svesti i samosvesti, kada živimo potpuno različitim životima i vodimo se različitim vrednostima. Iz šire perpespektive gledano, svi imamo jednaku odgovornost prema sebi i drugima za ono što govorimo, što zastupamo, u šta verujemo i trebalo bi da svi budemo iskreni, dostupni i ranjivi, u svim oblicima komunikacije. Ah, toliko toga što verujem da bi trebalo, jednostavno nikad nije tako, ili vrlo retko jeste.
Svet je ustrojen kroz sisteme i čim se rodiš, upadneš u mašinu. Pripadaš sistemu, pa ti vidi. Da li ćeš izrasti u buntovnika, jeretika, fanatika, dogmatika, filozofa, umetnika, činovnika, da li ćeš biti zupčanik u mehanizmu mašine, ili njeno gorivo, ili njena sirovina, njen zagovornik ili kritičar, podmazivač, eksploatator…? Da li ćeš se odmetnuti od sistema, ili ćeš u njegovim okvirima pronaći način da podigneš glas?
Oni koji su pronašli način, koji su svojom popularnošću nadišli sistem, često su svesni svog uticaja i odgovorno nastoje da ga usmere kroz svoj način života i vrednosti koje javno zastupaju, a u poslednje vreme slavni i poznati puno govore o svojim ličnim problemima. O zavisnosti, depresiji, emotivnim i psihološkim problemima i načinima na koje se bore da održe ravnotežu (poput Ledi Gage kod Opre), svesni da to što oni otvoreno govore o tabu-temama, o nezgodnim, bolnim i tragičnim ličnim proživljavanjima, ohrabruje ljude, njihove poštovaoce i obožavaoce, da se i sami suoče bez stida sa teškim izazovima u svom životu, da progovore, povere se, potraže pomoć.
