Svi smo nekada bili u fazi kada želimo da odustanemo od određenih ciljeva, jer osećamo i verujemo da su nedostižni, posebno ako smo trenutno naišli na zastor ili “prepreku”. Uprkos brojnim motivacionim citatima i snimcima koje možemo pronaći gotovo na svakoj internet platformi, čini se da se niko ne upušta u to da dublje prikaže i istraži sve o uspehu i samostalnoj motivaciji. Da ne govorimo o detaljnim savetima na osnovu ličnog iskustva, jer se obično to svodi na površne informacije koje ne dopru dovoljno do nas i shodno tome ne podstaknu nas. U nastavku sledi odgovor (smernice) kako do samostalne motivacije i uspeha, i poneki savet kako da se držite svog puta do cilja!
Dakle, svako od nas je u nekom trenutku morao da se izbori sa nelagodnim osećajem i tim teretom da ne uspevamo, da ne možemo dalje… I tako pribegnemo biranju one stvari/puta/radnje koja je više izvodljiva – prihvatljiva. Lako promenimo svoje mišljenje i “prebacimo” se na nešto drugo, uveravamo sebe da je ipak dovoljno manje od onoga što smo prvobitno hteli da dostignemo. Dodatno nas demotivišu uspesi koje ljudi na društvenim mrežama prikazuju. Skoro nikad ne izostane pitanje: a kako su oni to uspeli? S druge strane, kada i sami ostvarimo neki svoj cilj umesto da budemo srećni i zadovoljni, budemo ravnodušni?
Pre svega veoma je važno da se skrene pažnja na to da uspeh neće izazvati uvek pozitivne osećaje koje ste vi zamislili, a često će se dešavati da uopšte ne kažete sebi: bravo, uspela sam! Zapitajte se da li ste ikad zastali na trenutak i osvrnuli se na ono što se upravo ili do sada postigli? Vrlo verovatno je da je odgovor “ne” i sigurno su češći momenti kada kažete sebi “super, hajmo dalje”. Time ste svakom uspehu dali titulu nepostojećeg. Zato smo često u potrazi za motivacijom i uspehom, a zapravo bismo je dobili i bili svesni svojih uspeha kada bismo samo rekapitulirali šta smo do sada uradili i shodno takvom realizovanju uspeha dobijali motivaciju za dalje! Osim toga, svako od nas očekuje podršku i radovanje najbližih, a to u stvarnosti neretko izostaje, a argument za to je – pa znali smo da će biti tako i sve ređe čujete pohvale, ili samo reč “bravo”! S obzirom da često mislimo o tome, to postaje dodatan razlog koji nas sprečava motivišemo sebe. Prvo je potrebno da naučimo sebi da “aplaudiramo”, da se radujemo zbog sebe i budemo potpuno svesni onoga što radimo i postižemo! Cenite više sebe i svoj rad!
To nas dovodi do samostalne motivacije. Sigurno je pitanje koje sebi najčešće postavljate: Kako da se motivišem? Ne osporavamo da su dobri saveti da konstantno bodrimo sebe, trudimo se da budemo uvek pozitivni i optimistični i da ubeđujemo sebe i verujemo u to da odlično obavljamo svoj posao, ali znamo da sigurno i vi mislite da su to samo površni saveti – “lakše je to tako reći, ali kako to uraditi?”. Prihvatite to da samostalna motivacija jednostavno ne dolazi uvek uz ta lepa osećanja koja “hrane” našu psihu (uzbuđenje, radost), već je važno da se ne osećate loše ako stalno radite, a nekad osetite da to i nije baš najbolji vaš rad. Dešavaće se da tokom puta do cilja, bude i uspona i padova, perioda stagnacije. Potrebno je da kažete sebi da je to u redu, da samo “gurate” napred, jer za dostizanje nekog cilja može biti potrebno 10 meseci ili nekoliko godina, ali ako zastajete u momentima kada je teško – vrlo je verovatno da do ostvarenja cilja/uspeha neće ni doći. Budite strpljive!
