Poslednji put sam se ofarbala i skratila krajeve pre vanrednog stanja i podrastak već počinje da bude vidljiv, onako više siv, nego taman, baš izgleda neuredno. Ali baš me briga, ne idem nigde, a i kad odem onako totalno maskirana do prodavnice, zabole me da li me neko gleda u razdeljak. Kad smo kod razdeljka, eh, khm, ali ista je situacija – izolacija. Mogu da pustim džunglu da zaraste i podraste, da se predam prirodi i izrazim svoju pagansku dušu na sve načine. Mogu da sedim i da bujam. Da podivljam. Doduše, mogu i da poludim, moja stvar, totalno.
Iskre osećanja slobode u izolaciji. Jeee, mogu da pustim dlakeee!
Osim što hvatam sebe kako izbegavam ogledala, a kad se tuširam, ne spuštam pogled dole. Ali čulo dodira ne mogu da zanemarim, krznašce mi je baš onako…bedno. Ne mogu da mu laskam, nazivajući ga krznašcetom. Dlakudže brate. Jesu meke i ne bockaju, ali su dlakudže. Grozna sam. A to svakako nije dobro za mene, u ovom trenutku (niti u bilo kom, inače), da se grozim sebe. Ego mi je ionako otišao u tri lepe, izvlačenje tepiha mi je, figurativno rečeno, diglo noge samopouzdanja i samopoštovanja, a one, tako dignute (e sad bukvalno), nisu blesnule glatkom belinom moje negovane kože, nego se koža uopšte i ne vidi. Fuj.
Pa dobro, dođavola, nisam valjda toliko razmažena (u frizernicama i salonima za depilaciju), da ne mogu sama da učinim nešto?! Čupam obrve sama, pa šta mi fali?! Dobro, nikad nisu baš jednake, a i ne deluju onako uredno ošišano, a kad pokušam da ih malo docrtam, trgnem se od efekta koji postižem, pa onda brišem i razmazujem crnilo po čelu… ne, ne, nećemo u tom pravcu. Umem (relativno) da se našminkam, valjda umem i da se ofarbam i očupam. Rešenost je ključna u svemu, idemo, akcija!
Tako naoštrena, pronađoh pola farbe na polici u kupatilu, neka destka, koju moja frizerka pomeša sa još nečim, nema veze, poslužiće. Setih se da imam posudicu voska za depilaciju negde u špajzu, to je valjda za brkove i za prepone (iz vremena kad je moja ćerka eksperimentisala sa samoservisiranjem). I brijač imam, nego šta, svaka žena negde u kupatilu ima nekoliko komada novih, neotpakovanih, oštrih brijača, za održavanje pazuha. Osim što ja više volim depilacionu kremu, ali nju sam potrošila. Idem sa onim što imam. Ako znam da umesim hleb, valjda znam i da se ofarbam. I depiliram. Ups, ali ne znam da umesim hleb. Dobro, ako umem da se ofarbam i depiliram, umeću i da umesim hleb, šta?
