Ako bi umetnike pitala šta je za njih crtanje, verujem da bi dobila mnogo različitih odgovora, ali suma sumarum svega bi nekako bilo – izražavanje. Osećanja, utisaka, ideja, jednom rečju, sebe. A to ima zaista široko značenje.
Kada smo mali, crtamo. Crtanje nam je jedna od najomiljenijih zanimacija. A još kada otkrijemo boje – zabavi nikad kraja! Međutim, koliko nas malih crtača odraste u velike crtače? Kada si poslednji put uzela olovku i papir u ruke i nešto nacrtala? Pa sada jedva i da pišemo olovkom, a kamoli da crtamo. Vidiš, to je greška. Vratimo se unazad: crtanje – izražavanje (osećanja… sebe) – oslobađanje (svega što je u nama). Zato art terapija odnosno terapija umetnošću ili crtanjem i postoji – da nam pomogne da na kreativan način “ispraznimo” glavu i dušu i osetimo se bolje dok radimo nešto što nam je prirodno i zabavno. Fokusiranjem na stvaranje, fokusiramo se na sebe, oslobađamo se naboja i povezujemo se sa sobom. A to je najvažnija stvar koju u ovom trenutku treba da uradimo.
I pre nego što kažeš kako ti “ne znaš da crtaš”, moramo da srušimo to tvoje uverenje – svako zna da crta, a svako ko crta zna da poenta crtanja nije u tome da budeš savršena, već u tome da budeš slobodna.
Ako si umetnik, naravno da težiš svom napretku, ali ako želiš da crtaš iz nekih psiholoških razloga, dovoljno je samo da oslobodiš ruku i prepustiš se.
Jessica Yolanda Kaye, australijska umetnica, poznata po predivnim minimalističkim crtežima iz jednog poteza, ponovo se udružila sa galerijom Partnership Editions i organizovala seriju radionica humanitarnog karaktera pod nazivom “Freeing Up Your Hand & Mind”, kroz koje želi da upozna ljude sa svim terapeutskim svojstvima crtanja budući da je i sama osetila kako izgleda u potpunosti izraziti sebe i povezati se sa sobom kroz ovakvu vrstu umetnosti.
Zato, ukoliko želiš da se vratiš crtanju, ne samo iz zadovoljstva, već i zato što želiš da se oslobodiš stresa na kreativan način, poslušaj ove savete koje Jessica daje.
Sedi i počni
Za terapeutsko crtanje ti ne treba inspiracija niti jasan plan. Pogledaj oko sebe i odaberi prvo što uočiš – to ćeš nacrtati (činiju sa voćem, tacnu sa kolačima, čašu vina). Zatim, uzmi olovku u ruku koja ti nije dominantna (dakle, dešnjaci u levu, a levaci u desnu) i počni da skiciraš ono što vidiš.
Uživaj u slobodi
Seti se, poenta crtanja je u slobodi, a ne u kontroli. Zato, kada se bolje upoznaš sa svim detaljima “mrtve prirode” koju crtaš, zatvori oči i – crtaj! Možda deluje zastrašujuće, ali poenta je da se oslobodiš, opustiš, pustiš osećanja da te vode. A kada završiš i otvoriš oči, očekuj da ćeš se slatko nasmejati!
Obrati pažnju na svoja osećanja
Kada završiš sa skiciranjem, vreme je za boje, i znaj – jednom kada se oslobodiš perfekcionizma, ustupaš mesto ekspresionizmu, a to je ono što želimo da postignemo! Zato, biraj boje na osnovu svojih osećanja, a ne na osnovu toga koje boje treba da bude određena stvar koju si nacrtala. Tako, limun može da bude ljubičast, a usne plave. Traži odgovarajuću boju u sebi, a ne oko sebe.
Prouči ono što si nacrtala
Trebalo bi da si do sada verovatno već osetila *nešto*. Uzbuđenje, oslobađanje, olakšanje, ponos… Ali čak i da nisi, u redu je. Udubi se u svoj crtež i prouči šta je ono što ti se sviđa, a šta je ono što bi želela da unaprediš. Analiziraj bez osuđivanja i na taj način ćeš napredovati od jednog crteža do drugog. A na tom putu će se pojaviti i onaj koji će u tebi probuditi to *nešto*. I ko zna, možda na kraju razviješ svoj talenat i od terapije dođeš do hobija, a onda i do mnogo većih stvari. U umetnosti, ali i u tebi – granice ne postoje.
Naslovna fotografija: instagram.com/jessicayolandakaye
Ivana
