Stvari bi trebalo u životu da se odvijaju po redu – završiš školu, pronađeš posao, udaš se, rodiš dete, posle nekog vremena još jedno i onda provodiš svoje najaktivnije životno doba gajeći decu, održavajući brak, osnažujući materijalnu stabilnost i spremajući sebi odstupnicu za starost.
I onda ideš u penziju, malo putuješ po svetu, malo čuvaš unuke i uživaš radeći ono što hoćeš, usredsređujući se na svoje potrebe, pošto to zaslužuješ, jer si celog života davala sve od sebe. I kad dođe vreme da se oprostiš od života, ni za čim ne žališ, smirena si i ispunjena, ostavljaš za sobom jedan dobar život, koji si potrošila razložno, mudro i bez ostatka.
Ali to je ideal, a ne pravilo. Pogledaj oko sebe. Svi se upinju, možda i nesvesno težeći ka idealu, ali niko ne uspeva da se odupre nepredvidljivim silama života, koje otvaraju virove usred najmirnijih tokova, koji u trenutku mogu da progutaju sve normalno i stabilno što je neko dobar deo života gradio. Život nije linearan, tajmlajn koji slediš je zamišljen i služi za orijentaciju, ali nije obavezujuć. Naročito nije, ako se tvoja priroda otima i opire redu koji ti je nametnut.
Pa, ako ti se čini da svi oko tebe sređuju svoje živote i da im ide kako treba, a ti nikako da završiš fakultet, dok oni već planiraju drugo dete, zaustavi se na tom raskoraku koji primećuješ između sebe i drugih i razmisli. Oni koji izgleda uspešno slede linearni tok zadatih vrednosti, nemaju u sebi vrednosti koje se tome suprotstavljaju, oni sarađuju sa onim što im je nametnuto, a možda i ostvaruju svoje snove. Pa, možda su tvoji snovi veći, ili naprosto drugačiji. Nešto u tebi ne prihvata taj obrazac i to ne znači da nešto sa tobom nije u redu. Niti da nešto nije u redu sa obrascem. To samo znači da taj obrazac nije tvoj, nije u skladu sa tvojom prirodom, tvojim istinskim potrebama i težnjama i nije način da ostvariš svoja stremljenja.
