Iskusili ste taj osećaj – lakše vam je da uradite nešto što vam je neprijatno, opterećujuće i pobuđuje anksioznost, a što neko traži i očekuje od vas, nego da se, odbijajući da to uradite, suočite sa neprijatnošću i anksioznošću koje izaziva osećaj da ste nekoga odbili. Nije lako zauzeti se za sebe, ali može da se uvežba.
Koliko puta ste pristali da probate neki specijalitet od koga vam pripada muka, samo zato što je neko navaljivao i delovao kao da će se veoma uvrediti, ako bar ne probate? Ova situacija se može shvatiti bukvalno – kada vas ubeđuju da probate crevca ili jagnjetinu, jer ih spremaju na poseban način i prestaće da navaljuju jedino ako napravite scenu, rasplačete se ili se na licu mesta ispovraćate – kao i figurativno – kada je nečiji specijalitet manipulacija, “suptilno” prebacivanje posla i odgovornosti na vas, kao i stavljanje do znanja da ćete ih izneveriti ako odbijete da izađete, ili u nečemu učestvujete.
Muka je što vam “specijalitete” serviraju oni u vašem najbližem okruženju – kolege i šefovi na poslu, porodica, partneri i prijatelji u privatnom životu. Lako ćete odbiti, ili makar ignorisati, nekog nepoznatog sa kim nemate nikakav odnos i prema kome ne osećate nikakvu obavezu, ali kako da odbijete ljude do čijeg vam je mišljenja stalo, koje ne želite da izneverite i kojima želite da se dokažete?
I tako, uglavnom pristajete. I radite ono što vam se uopšte ne radi. Idete na izlet, jer vaš prijatelj organizuje roštiljanje i biće povređen ako odbijete, iako je to za vas užas, a ne zabava. Hmm, kako je moguće da vaš prijatelj ne zna da je to za vas užas, a ne zabava? Da li on podrazumeva da su njegova osećanja bitna (uvrediće se ako odbijete), a vaša nisu (stavlja vas u situaciju da gutate neprijatnost koju osećate, zajedno sa njegovim čuvenim ćevapima)?
Da, nezgodna su to pitanja i bolje je uopšte ih ne otvarati, jer ako krenete da ih analizirate, ko zna do čega ćete doći – možda do činjenice da vas svi uzimaju zdravo za gotovo, jer su navikli da vi svoje potrebe i želje stavljate u drugi plan, odnosno, da ih ne izražavate ili da ih odlažete, dok ne ispunite njihove. Da vi služite drugima kao podrška, da ste uvek tu i na vas mogu da računaju, ali da ne postoji reciprocitet – kada vama treba razumevanje i podrška, ona izostaje.
