Ta priča obično počinje sa “da mi je neko pričao, ne bih verovala, rekla bih, ma daj, nema šanse”, ili sa “nikada nisam mogla ni da zamislim…” a nastavlja se sa “a sad, to je moj život i sve je nekako prirodno i normalno”.
Velike stvari se obično dešavaju spontano, prosto se neka sila sruči na vas, ali vi uglavnom osećate strah, zbunjeni ste i izgubljeni, jer sila deluje preteće – svaka sila. A ona to i jeste. Dolazi da vas izvrne naglavačke, istrese iz gaća i preokrene sve u vašem životu.
Kada se približi tačka preloma, deluje kao da je sve pošlo naopako. Osećate se izgublljeno i dezorijentisano više nego ikada ranije i nekako vam sve promiče ispod radara.
To je kulminacija i prekretnica. Trenutak u kome se suočavate sa onim što jeste – sa nabojem i talogom koji se godinama stvarao, jer ste bili u problematičnoj i toksičnoj vezi, jer se ne osećate dobro u svom telu, jer više ne možete tako da nastavite. Obrasci koji vas nagrizaju iznutra, spremni su da budu otpušteni.
