U bliskom odnosu, partner ne bi trebalo da čini da se osećate neprivlačno i nesigurno, ali to ne znači da je on zadužen za vaše samopouzdanje. Ako ste vi prestrogi prema sebi, imate visoke kriterijume, koje ne uspevate da dosegnete, ako ste nezadovoljni sobom i ne vidite svoju lepotu i svoju vrednost, partner nije ni kriv, ni odgovoran za to. On vam može „ulivati“ samopouzdanje i pružati podršku, ali oni će trajati samo dotle dok on to radi. Čim prestane, počećete da sumnjate u sebe, a verovatno i u partnera i možete izmisliti svakakve strahote da mučite sebe. Vaša nesigurnost je ono što može da otera podržavajućeg partnera – jer, on je vaša podrška, a ne vaš nosač. On se može zapitati kako to da mu ne uspeva da vas usreći i zašto nikada niste zadovoljni i kada preispita sebe i utvrdi da nije do njega, može odlučiti da izađe iz odnosa u kome mu je dodeljena naporna i nerealna uloga.
Zadovoljstvo sobom je stvar ljubavi prema sebi, a ljubav prema sebi je solo putovanje. Čak i u odnosu sa pravom osobom, koja veruje u vas, prepoznaje i poštuje vaše vrednosti i stalno vam pokazuje koliko vas voli, osećaćete se nesigurno, ako to i vi sami ne osećate prema sebi.
Kada se osećate loše zbog sebe, treba da podsetite voljenu osobu da to nema nikakve veze sa njom, zapravo – treba pre svega sebe da podsetite da to ima veze samo sa vama. Tako ćete izbeći besmislene i iscrpljujuće rasprave, a voljenu osobu ćete pozvati na razumevanje. To što treba da razume je da nije učinila ništa loše, ali i da nema moć da utiče na vas, da se osećate bolje. Da treba da vam omogući takvu vrstu podrške i razumevanja, koja će vam dati prostora da se suočite sa svojim nezadovoljstvom. Voljena osoba treba da shvati da se tu ne radi o njoj i o vašem odnosu, nego samo o vama.
