Ne bi trebalo da pokušate da lečite slomljeno srce po principu “klin se klinom izbija”, ali možete, nije zabranjeno. Jedino što vam neće uspeti, nećete se izlečiti, samo će vam se smučiti od leka. Znate vi šta ne treba da radite kad odboljevate propalu ljubav – ne ulazite u ozbiljnu vezu, dok još imate osećanja prema bivšem, ne slomite nečije srce kao odmazdu za to što je vama neko slomio srce, niste primitivni, znate šta nije fer i od čega vam neće biti bolje. Ali takođe ne treba da odustanete, da se zamonašite, da prestanete da verujete u ljubav i da odbacite sve šanse da izgradite stabilan i zdrav odnos, jer vas je neko povredio.
Ne treba da izaberete slomljeno srce, treba da izaberete isceljenje. Ne gurajte od sebe one kojima je stalo od vas, ne zatvarajte se, ne distancirajte se, dajte šansu nekome ko pokušava da vam priđe, da vas razume i uteši. To što vam je veza (opet) propala, ne znači da ne možete bolje i da treba da prestanete i da pokušavate.
Možda mrzite to što stalno padate na isti tip i već unapred znate kako će se sve završiti (vašim slomljenim srcem), a ne uspevate da izađete iz tog začaranog kruga. Možda mislite da jednostavno niste za veze i da treba da dignete ruke, jer izgleda da u ljubavi pronalazite samo komade svog srca na kraju puta. Možda jednostavno ne želite da ikada više prođete kroz tu vrstu bola, dosta vam je bilo. Kad već ne možete drugačije, možete bar da prestanete da radite isto. Ta malodušna odluka je logična koliko je logično i da je život uzrok patnje, što znači da treba zatrti život, da bi prestala patnja.
