Kada ono što imate i čemu se radujete uporedite sa nečim što ima neko drugi, to može da vam pokvari radost, čak i da je oduzme. Ali, kada svoju bol upoređujete sa nečim tragičnim i bolnim što je neko drugi doživeo, vi ne gubite bol, ona ne postaje manja – ali joj možete umanjiti i oduzeti njen značaj i ulogu u vašem životu.
Tuđa patnja i tuga ni na koji način ne bi trebalo da nam pružaju utehu, a ipak, društvo nas podstiče da tako razmišljamo. Koliko puta i u koliko oblika ste čuli poruku „nemaš zašto da se žališ, drugima je mnogo gore nego tebi“, kao da je ono gore sasvim legitiman orijentir za vaše stanje dobrobiti. Ako imate krov nad glavom i šta da jedete svakog dana, bolje vam je nego onima koji spavaju po parkovima i gladuju. Ali, to nije adekvatno poređenje, to je demagogija. To je uveravanje da ne treba da budemo „razmaženi“ i tražimo od života išta više od onog osnovnog. Zašto bismo stremili izobilju, zašto bismo uživali i bili ispunjeni zadovoljstvom, kad možemo da budemo ispunjeni strahom da nam može biti gore, i trpeti stanje u kome se nalazimo, jer nam nije najgore – ima drugih kojima jeste, to je logika i uteha.
Ne pristajte na tu igru. To je logika i uteha plitkih, manipulativnih i primitivnih umova. Možete svoj um uposliti bolje od toga da pristaje na obezvređivanje svog nezadovoljstva i tuge, činjenicom da postoji neko kome je još gore nego vama.
Vaš posao je da prihvatite i vrednujete svoja osećanja – svoju tugu, svoju bol, svoje nezadovoljstvo i neispunjenost. Zatim, da pronađete njihove uzroke. I onda, da nešto preduzmete kako biste ih otklonili. Ako osećate krivicu što je drugima gore nego vama, ili pristajete da to progutate kao argument da ne treba da se osećate kao što se osećate, možete zaobići ceo taj obrazac i učinit nešto – za one kojima je gore od vas. Vi ne možete nahraniti sve gladne, obući sve gole i bose i obezbediti sklonište svim beskućnicima, ali možete dati svoj doprinos, kroz rad u nekoj organizaciji koja ima redovne akcije pomoći za ugorožene. Ili možete pomagati nekoj porodici u kraju u kome živite, ili jednoj osobi kojoj procenjujete da možete na bilo koji način da pomognete. To bi bila akcija na suprotnom kraju od tešenja nečijom nesrećom.
