Veze se prekidaju. Neke pre nego što su i počele, neke godinama kasnije. Ljubav prestane, ponekad kod oboje, a ponekad se jedan od partnera jednostavno ugasi i udalji. Ode. Kad neko ode, jer vas više ne voli, morate ga pustiti. Jer, ne možete ga zadržati. Zato bolje uložite svoju energiju da ga pustite, nego da se uzalud trudite da ga zadržite ili vratite. Šta u stvari, znači pustiti nekog – ko je ionako već otišao? U suštini, to znači dopusiti nekome taj čin, priznati mu pravo da ode i pronađe bolje za sebe i poželeti mu sve najbolje. Baš kao da ste ga lično spakovali i otpremili na taj put.
Naravno, morate se suočiti pre svega sa osećanjem krivice, jer možda ste ga zaista sami i odgurnuli od sebe. Možda niste učinili sve što ste mogli, možda mu nikada niste bili dovoljni, možda ste mu uvek bili previše, ugušili ste ga svojom potrebom za ljubavlju i bliskošću. Morate proći kroz te gluposti – uvek prvo mislimo da smo mi krivi, kad nekog izgubimo. Umeli biste drugačije, da ste bili neko drugi. Ili, sada biste umeli nešto što pre nekog vremena niste – to znači da ste nešto naučili, da ste napredovali, proširili svoje granice, stekli nešto mudrosti.
A pomislite i ovo – da ste umeli i mogli drugačije, možda se ne biste ni upuštali u taj odnos. Ili biste ga prekinuli mnogo ranije i manje biste kinjili sebe zbog toga. Ovako, stvari su takve kakve su – bili ste zarobljeni u odnosu koji se polako gasio, uz partnera koji se udaljavao od vas i niste umeli da pronađete sebe i prigrlite svoj život, nezavisno od njega. Sedeli ste na brodu koji tone, ne tražeći ni čamac ni pojas za spasavanje. Potonuli ste sa brodom, pali ste na dno. Samosažaljenje, krivica, kajanje, bes, očajanje, tuga. Sve ste doživeli. Potrebno je mnogo snage da prihvatite sva ta teška osećanja, koja vas drže na tom dnu. Ali, kada ih prihvatite, ona gube težinu i vi možete da isplivate.
