Krenulo je “nije vrućina, no neka sparina” doba godine. Ipak, ove godine imamo i čemu da se radujemo, a bogami i da nadoknadimo propušteno od prošle godine. Leto je vreme za odmor, ali i onaj psihički, pa svašta što ne bismo radili preko godine, može da nam prođe kada temperatura pređe 28 stepeni.
Nema ništa lepše od letnjih izlazaka u kojima je sve dopušteno. To je sve ono o čemu Saša Kovačević već godinama peva. (Sipaj mi sve sem vode. Biće sjajno ako nam se desi slučajno. Sinoć svašta sam pio, to samo lapsus je bio. Temperatura, diže se bura…). Iako smo dane kada smo bludničili na Pločama u Budvi ili na onom nesrećnom brodu na Zakintosu ostavili iza sebe – nešto nam ipak govori da se ti dani ovog leta vraćaju.
View this post on Instagram
Posle polupandemijskog leta gde nam je bilo dozvoljeno taman toliko da se uželimo našeg mladalačkog života, a opet previše malo da bismo se zaista proveli, ovo leto nam zaista obećava. Prvo, konačno ćemo moći da odemo na more. Kada nas sunce uhvati, uhvati nas bogami i piće. Slan vazduh uvek mami slatke noći, a kada onako preplanuli izađemo u grad i naručimo tekilu, noć će sigurno biti preslatka.
Iako ćemo se maksimalno truditi da ovo leto ne budemo kao pušteni sa lanca, ne može niko da ne porekne da nismo zaslužili da se provedemo. Pritom, ova pandemija je nam je potpuno zabranila fizički kontakt, a znate šta? Ljubi nam se, grli nam se, igra nam se s nekim toliko blizom da možemo da mu osetimo dah na našem vratu.
Koža možda pamti, ali mi smo zaboravili. Zaboravili kako je to celu noć pričati sa nekim potpuno novim ljudima. Kako je to dočekati jutro budan, pijan i srećan. Kako je to kada puste našu pesmu baš u trenutku kada bismo sve na svetu dali da je čujemo.
