Život engleske književnice Virdžinije Vulf je po mnogo čemu bio zanimljiv i nesvakidašnji. Neprestano se borila sa ustaljenim narativima muškaraca, preispitujući teme tradicije, patrijarhata i odnosa prema ženama. Nije podnosila rodnu neravnopravnost, pa su je mnogi smatrali “buntovnicom”. Njene romane odlikuju detaljni psihološki opisi njenih junaka, često ukazujući na mentalnu obolelost, budući da je i sama od nje patila. Već sa 22 godine je pokušala da izvrši samoubistvo, skočivši sa prozora. Međutim, nije dobro procenila visinu, pa je pad preživela bez ozbiljnijih povreda.
Kao devojčica, Virdžinija je bila prestravljena od ljudi, pa bi pocrvenela svaki put kad bi joj se neko obratio, spuštajući pogled pred strancima. Dok je pisala svoj prvi roman, dala ga je svojim prijateljima i rođacima na razmatranje, očekujući savet svaki put kad bi posumnjala u svoj rad. Međutim, nakon toga, nikome više nije davala da čita njene rukopise sve dok do kraja ne budu završeni.
View this post on Instagram
Sa 27 godina je priznala da se plaši seksa. Kad se udala, počela je da se trudi da postane domaćica, pa se upisala na kurs kuvanja. Nedugo zatim, nehotice je skuvala svoj prsten u pudingu. Borila se i sa anoreksijom, verujući da joj je telo “monstruozno”, a da su joj usta i stomak ogavni što toliko žele hranu. U toku Drugog svetskog rata, sa suprugom Leonardom je planirala samoubistvo u slučaju nacističke pobede.
Neprestano je pisala, stvarajući literarna remek-dela kao što su “Gospođa Dalovej, “Orlando”, “Ka svetioniku”… Međutim, kad god bi završila s pisanjem, padala bi u tešku depresiju. Izvršila je samoubistvo 28. marta 1941. godine, bacivši se u reku blizu njene kuće u Engleskoj.
Ovom prilikom smo izdvojili nekolicinu njenih realnih, surovih, ali nadahnjujućih citata:
