Mnogi bi se ljudi na ovom svetu mogli nazvati stidljivim, povučenim, introvertnim (iako ove tri stavke ne moraju baš uvek nužno ići jedne uz druge). Možda ste ta osoba, a možda je to neko blizak vama ili neko iz vašeg kruga ljudi. Stdljivi ljudi uglavnom se drže po strani, sami su, teško im je da se ubace u razgovore i radije biraju da ostanu sami nego da se stave u socijalne situacije u kojima većina drugih ljudi uživa. O njima najčešće malo šta znamo jer oni malo toga o sebi dele i gotovo nikada nismo sigurni šta se tačno krije iza njihovog ćutljivog lica i pogleda u pod. Zašto je to tako? Zašto se neki od nas stide i čega se stide, i da li je stidljivost zapravo moguće prevazići? Otkrivamo vam odgovore u nastavku teksta.
View this post on Instagram
Stidljivost se često javlja u detinjstvu, kod one dece koja na neki način nisu podržana od strane roditelja u iskazivanju svoje autentičnosti. Ako je dete često prekorevano zbog svog ponašanja, iako zapravo nije učinilo ništa loše, već su njegovi roditelji bili zabrinuti za to kako će oni delovati kao roditelji ako se njihovo dete rasplače u marketu ili je preglasno u bioskopu – dete nauči da je problem u njemu, da mora da bude tiho i poslušno. Takođe, ako su roditelji samo želeli da ga “vaspitaju kako treba” a ne da otkriju kako je njihovo dete zaista, šta ga zanima, kada se oseća lepo i šta je ono što ga iskreno čini srećnim i ispunjenim, dete će misliti da mu nije dozvoljeno da se izrazi i da ne treba da bude u centru pažnje. Postoji više razloga zbog kojih deca mogu postati stidljiva i odrasti uplašena tuđe kritike – ali ono što je dobra vest je da kao odrasli ljudi, ova deca mogu naći koren svog problema, rešiti ga i konačno živeti život kakav oduvek zaslužuju.
