Kako izgleda vaš unutrašnji dijalog? Kako razgovarate sa sobom, kako procesuirate? I da li to liči na razgovore koje vodite sa bliskim ljudima? Da li različito komunicirate sami, sa sobom, sa bliskima i sa svima ostalima? I da li se pritom osećate kao podeljena ličnost? Jedna od većih životnih stabilnosti leži u sposobnosti da uvek – ili barem često – budete autentični. Da budete jedna ista osoba u svim odnosima, relacijama i situacijama. A sposobnost da postavljate prava pitanja je jedan od najboljih načina da to postignete.

Među prava pitanja, dakle, spada i pitanje kako komunicirate? Da li ste skloni da vodite površne razgovore i izbegavate dublje teme? Ili ste sposobni da ćaskate taman koliko treba, da stvorite prostor za dublje povezivanje.

Neki ljudi jednostavno mrze ćaksanja, ali to ne znači da su mnogo bolji u dubljem povezivanju. Ne treba zanemariti vrednost razmene svakodnevnih informacija, ali treba prepoznati priliku da produbite razgovor. Da preusmerite ažuriranje na povezivanje. Sa prijateljima. Sa poznanicima. I sa sobom.

Bliske veze možete negovati i na daljinu: Evo kako možete održati uspešnu vezu ili prijateljstvo na daljinu

Prava pitanja u različitim odnosima i situacijama

Prava pitanja koja postavljate sebi

Preispitivanje sebe je jedan od alata samospoznaje. I navika koju mnogi praktikuju bez napora, dok je mnogi uopšte nemaju. Kada primenite sve one dobre savete o neosuđivanju sebe i dalje ostaje mesta za suštinska pitanja. Ona su naročito važna kada tragate za odgovorima u trenucima sumnje, nesigurnosti i anksioznosti.

Zato što odgovori dolaze kada „ubodete“ pravo pitanje. A u spirali anksioznosti to nije „šta sam sad pogrešila“, nego „šta je stvaran uzrok zbog kog se ovako osećam“. I najčešće nije dovoljno pronaći jedno suštinsko pitanje. Ali je suštinski bitno. Jedno pravo pitanje pokreće domino-efekat samospoznaje. Jedno pravo pitanje pokreće podešavanja unutrašnje navigacije i dovodi do drugih pravih pitanja. I dovoljno je ako imate samo pitanja. Ona otvaraju proces i pre ili kasnije, jasnoća će se pojaviti. Ponekad postepeno, ponekad kroz iznenadne uvide, snove, prepoznavanje „znakova pored puta“.

Foto: Lummi

Produbljivanje razgovora sa bliskim ljudima

Umeće komunikacije počiva na slušanju. Kada razgovarate sa prijateljima i bliskim ljudima, slušajte šta govore. Čak i ako ponavljaju ono što su već rekli, jer to govori o njihovoj potrebi da čuju sebe, ili da sebe ubede u nešto. I tu se već ukazuje pitanje koje možete postaviti, kada se pojavi trenutak. Možete pitati prijatelja da vam pojasni šta stvarno misli kada to kaže – jer ako nešto ponavlja, znači da mu je važno. A vi ste zainteresovani za to što je njemu važno, ali vam to nije sasvim jasno.

Tako radite sa onim što je druga osoba već podelila i ne prelazite granice. Ne insistirate i ne kopate. To je pounda produbljivanja razgovora, koju druga osoba može odbiti – i to je u redu.

Ako se prijatelj žali na posao, možete ga pitati da vam ispriča kako je uopšte odabrao taj put. Možda je to još jedna priča koju znate, ali razmišljajući i pričajući o tome, druga osoba se može setiti onoga što joj je zaista važno, a što joj promiče u dnevnom stresu. Ili može doći do toga da preispita svoje prioritete, osećaj ispunjenosti i smisla.

Potrebna je samo mala intervencija da se razgovor pomeri sa površine na nešto smislenije. A to pomeranje vremenom stvara naviku vođenja dubljih razgovora i stvara bezbedan prostor za ranjivost i otvorenu razmenu. I omogućava i jednoj i drugoj strani autentičnost u odnosu.

Razvijte svoju sposobnost slušanja: Šta je aktivno slušanje i kako da poboljšate tu veštinu

Prednosti dubljih razgovora

Prednosti dubokih, iskrenih veza i odnosa su veoma stvarne. Istraživanja koja su se bavila ovim pitanjem, iznose da su najzadovoljnije osobe imale dvostruko više dubokih razgovora od manje ispunjenih. Smislene teme i prava pitanja podstiču postepeno obostrano deljenje, gradeći poverenje i emocionalnu intimnost. Nivo bliskosti koji nećete ostvariti ako ostanete na ćaskanju i razmeni svakodnevnih informacija.

Imajte u vidu i zanimljiv sporedni efekat. Pokušaj da zaista razumete drugu osobu neizbežno poboljšava i vaš odnos sa sobom. Naravno, istina je i obrnuto. Navika introspekcije i preispitivanja dovodi do dublje komunikacije sa drugima.

Sa obe strane, otvorenost donosi bolje razumevanje i poznavanje sebe i drugih i pojačava sposobnost prepoznavanja i upravljanja osećanjima. Što ste iskreniji (prema sebi i drugima) to ste autentičniji. Što ste više ono što jeste u svim relacijama, to ste zadovoljniji sobom.

Radoznalost i prava pitanja u savremenim odnosima

Ova jednostavna filozovija, međutim, danas deluje komplikovano poput nuklearne fizike. Jednostavna otvorenost u razmatranju, prepoznavanju i prihvatanju osećanja i potreba, danas svima nedostaje.

Ne samo zbog široko rasprostranjenog nedostatka empatije, već i zbog  radoznalosti – stvarne, dečje radoznalosti u odnosu na svet u sebi i oko sebe. I opet, uvažite sve one dobre savete o uvažavanju deteta u sebi. Postavite sebi neka prava pitanja. O tome kada ste to otupeli i zatvorili se i zbog čega? Šta vas je uplašilo, odgurnulo, povredilo? Čega se plašite sada? Šta će se desiti kada spustite gard i pusite svoje unutrašnje dete da se igra, istražuje, mašta? Da pronalazi avanture u svakodnevici i čudi se i raduje običnim stvarima?

Ne bojte se, niste to prerasli. Niko nije. Ljudi se često samo plaše, a još češće se stide. Da biste bili autentični u odnosima, potrebna je velika hrabrost. Ponekad čak pravo herojstvo.

Pogledajte svet oko sebe očima deteta. Pokažite istinsko interesovanje za ljude oko sebe. Iskažite ga, pažljivo slušajući i postavljajući prava pitanja. A ta pitanja se sama pojavljuju kad se zaista udubite. Ostanite otvoreni i spremni da prepoznate i usvojite nešto novo, čak i kada to dovodi u pitanje vaša uverenja. Rast i širenje se odvijaju produbljivanjem. Zato nemojte ostati na površini – skupite hrabrost i zaronite, svaki put. Nikada ne znate koliko ćete bisera pronaći u neizvesnim dubinama.

Ne zanemarujte važnost telefonskog poziva – i to je prilika za duboke razgovore: Zašto nam je lakše da pišemo nego da pozovemo (a nije isto)

Autor: Brankica Milošević