Gasim TV i uznemireno kružim po sobi. Nije trebalo sama da gledam ovu epizodu, mogla sam da pretpostavim šta me čeka, ali neka mazohistička želja je nadvladala razum. Sedam kraj prozora i palim cigaretu, tražeći smiraj u beskrajnoj belini koja prekriva grad, ali srce mi samo još snažnije zakuca.
Ništa mi nije jasno, da li je moguće da se moje tinejdžerske slike romana Bore Stankovića toliko razlikuju od sadašnjeg doživljaja? Nekadašnju oduševljenost jezikom, dramom, a posebno hrabrošću da tako odvažno dočara erotski naboj, sada boji samo strašna ljutnja i tuga. Nikako ne mogu da izbacim iz glave prizore silovanja, batinjanja, oduzimanja dece. I ponovo me porobi teška istina, srpska žena je jedna ogromna patnja. Nikada nije imala svoje mesto, u rodnom domu je bila tuđa kuća, a njena deca tuđi unuci, a u muževljevoj – dovodak. Ona nema do starosti svoj glas, a i tada samo nad snajama. Muž joj se obraća najčešće sa: Ćut’ ženo. Razmišljam o gazdarici Cone u Vranju i Lu Salome u Austriji i pitam se koliko ih je koštala njihova sloboda? Vodile su “raskalašan” život tek koliko jedan prosečan muškarac, a bile obeležene kao bestidnice. Zašto je srećna, pametna i zadovoljna žena tako velika opasnost? Zašto je ispunjavanje njenih snova, njene volje i seksualnih prohteva, obeleženo kao bahatost i promiskuitet?
View this post on Instagram
No, paralelno me uporno kljucka i pitanjce: koliko smo se mi odmakle od srednjovekovne Srpkinje? Da li uopšte možemo da pobegnemo od sudbina naših prabaka, da li se naši muškarci mogu odmaći od viševekovnog dominantnog položaja? Pitanje je da li to žele i mogu, ali i da li im društvo i sredina to dozvoljava. Koliko je potrebno hrabrosti i nama i njima da izađemo iz zacrtanih uloga?
Ne znam, zbunjena sam. Kroz glavu mi prolazi definicija dobrog muža moje tetke: ne pije, ne bije te i ne traži da ga čeka topao ručak na stolu. Sećam se i prošlogodišnje svađe sa poznanicom sa fakulteta, koja je tvrdila da njena koleginica zaslužuje muževljeve batine, jer ima dugačak jezik i ne zna da stane. Sećam se silnih osuda Milene što je prijavila silovanje. Kad smo mi tako okrutne, kako da očekujemo razumevanje od drugih?
