Ana Ninković, članica organizacije Ženska solidarnost, objavila je snimak na YouTubeu pod nazivom Nasilje nad ženama u domaćim pesmama. Tu su se našle pesme Ane Bekute, Nataše Bekvalac, Svetlane Cece Ražnatović, Jelene Karleuše, Bore Čorbe, Goblina. Snimak je pokrenuo lavinu komentara. Zapanjujuće je koliko pesama na našem podneblju govori o nasilju, a da mi to ni ne primetimo, nego pevušimo pesme, uopšte ne obraćajući pažnju na tekst i njegovo značenje.
To je i najgori deo, pesme koje se nalaze na ovoj listi su uglavnom hitovi i svi znamo njihov tekst, nebitno da li tu muziku slušamo ili ne. Sa druge strane, pojedini su svesni o čemu se govori o tekstu i duboko osećaju svaki stih. Ne možemo zanemariti uticaj koji popularna kultura ima na shvatanja o životu svakog od nas, a naročito dece.
U domaćim pesmama često možemo naići ne samo na motive nasilja, već i prevare. I to su stvari koje se predstavljaju kao nešto sasvim normalno i nešto što je deo svakodnevice.
View this post on Instagram
Onda se postavlja pitanje – da li su pesme takve zato što predstavljaju ogledalo našeg društva, ili je društvo takvo zato što se nasilje normalizovalo u pesmama koje su svuda oko nas? Da li je starije koka ili jaje?
Naravno, pesama o nasilju ne bi ni bilo da nasilja nema, ali zašto se na nasilje u pesmama gleda kao na nešto što je sasvim normalno? Da li je možda razlog zašto nasilje u pesmama uglavnom prolazi ispod radara taj što nasilje generalno na našem podneblju prolazi ispod radara?
To bi značilo da su ovakve pesme samo posledice društva u kom živimo. Pesme koje svakodnevno slušamo imaju taj pathos, tu patnju u ljubavi. Pati se zbog izgubljene ljubavi, pati se zbog ljubavi koje ne možemo da imamo. Mogli bismo reći da je patnja prilično čest motiv.
