Potiskivanje emocija je čest odbrambeni mehanizam kad su previše intenzivne. Nekad emocije svesno potiskujemo jer trenutno time ne želimo da se bavimo, a nekad nesvesno, jer mozak sam nema kapaciteta da nešto obradi. Bilo kako bilo, potiskivanje emocija ne znači da su one nestale, već da su sakrivene i da će naći način da isplivaju.
Ovaj odbrambeni mehanizam se u psihologiji opisuje na sledeći način: zatvorili ste i zaključali nekog u drugoj prostoriji i ne date mu da izađe i stavili slušalice na uši kako ga ne biste čuli da viče. Onda se može desiti da nakon izvesnog vremena zaboravite zašto su vrata zaključana, pa ih otvorite, ili ih otvorite da biste unutra zaključali još nekog. U svakom slučaju, potisnute emocije ne nestaju, nego samo čekaju svoj trenutak.
View this post on Instagram
Sad zamislite da ste vi ta osoba koja je zaključana – kako biste se osećali da ste duže vreme proveli u toj prostoriji? Da li bi vaše emocije bile jače pre ili posle zaključavanja? Sasvim je logično da što duže emocija bude potisnuta – to izlazi na gori način, ili što se više emocija potisne – to izlazi jače i strašnije.
Kad smo shvatili kako emocije funkcionišu, vreme je da se zapitamo – kako da znamo da li smo prešli preko nečega ili smo emocije potisnuli?
Ako se to pitate, onda ih, nažalost, verovatno potiskujete. Kada emocije izađu na videlo, onda ste toga i te kako svesni.
