Jednog dana se možete probuditi i otkriti da ste u agoniji, osećajući kako vam se život raspada i pitajući se kako ste uopšte dospeli dotle. Kako su vas jedna ili dve (ili više) loših odluka dovele do ovog momenta i da li ćete se ikada više „vratiti u normalu“, osećati stabilno, bezbedno, rasterećeno?

Ljudi su skloni da stvari uzimaju zdravo za gotovo. Iako dajemo sve od sebe da uživamo u dobrim periodima, dovoljan je samo jedan pad, neuspeh, osećaj da smo saterani u tesnac, da nam potpuno suzi perspektivu i da se osećamo kao da se sve raspada. Tada nam prolazi kroz glavu svaka greška koju smo napravili, svaki rizik u koji smo se upustili, svaki razgovor koji je trebalo da obavimo, odnos koji je trebalo da završimo… Sve što nismo uradili, ili što smo uradili sa nezadovoljavajućim ishodom, navodi nas da osećamo kajanje i krivicu, da zažalimo zbog svega i pomislimo kako je sad kasno i kako smo sve upropastili i nikada više neće biti kao pre.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @atyourtaste

Svaka lična drama nas potresa do srži i to je normalno. Ponekad su naše borbe i izazovi tako siloviti i strašni da osećamo kako nismo dorasli da se sa njima nosimo. U jednome smo u pravu – nikada neće biti kao pre. Stvari će se promeniti. Svaka kriza, pad, poraz, stagnacija, govore nam o tome da će stvari biti drugačije i da treba da budu drugačije.

Kada jednom počnu da se menjaju, stvari se ne vraćaju na staro. A mi očajavamo, jer ne znamo šta je to novo što promena donosi, jer se toga bojimo, jer je nepoznato. Strah i neizvesnost nas slamaju, život nam se raspada, tlo nam izmiče pod nogama, kao da ništa nije pod našom kontrolom i zbog toga se osećamo neadekvatno, frustrirano, anksiozno. Ne znamo kako da se nosimo sa tim i preplašeni smo. Ni u svom iskustvu ne nalazimo mnogo utehe i podrške – iako smo već doživljavali krize i slomove, u trenutku suženja perspektive i fokusa na dramu koju proživljavamo, ne možemo da se setimo i ništa nam ne znači da se setimo, da nam se život već raspadao i da se sve ponovo sastavilo. Kada smo stekli to iskustvo, osećali smo olakšanje i zahvalnost što smo prebrodili krizu, što smo preživeli, što smo nastavili dalje. I nismo pomislili da ćemo opet doći u takvu situaciju.

Nismo računali sa tim da promene najčešće dolaze kroz krize, slomove i padove, nekad intenzivne i poražavajuće, nekad samo neprijatne, kroz periode koji traju duže ili kraće, nismo to prihvatili i kada se ponovo desi, ne prepoznajemo to kao dinamiku života, kao cikluse i razvojne faze, već kao slomove i katastrofe. I zato ponovo moramo da naučimo ono što već znamo – moramo se slomiti, potonuti na dno, da bismo vremenom isplivali, „presložili“ se, redefinisali svoje stavove, porasli, promenili se, sastavili i nastavili.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @atyourtaste

Jer tako se to odvija u životu, to je proces rasta i razvoja, kroz koji stalno učimo. Ne treba da se osećate neuspešno što tešku lekciju niste savladali iz prve, jer možda je to lekcija koju ćete uvek iznova savladavati i svaki put saznati malo više, produbiti svoju svest i proširiti perspektivu. Prilagodićete se i nastaviti. Sledeći put kad se sve bude rušilo, setićete se da ste to već doživljavali, da ono što vam se dešava ima dublji smisao, koji ne možete odmah da shvatite, ali shvatićete kasnije. Više ćete verovati procesu i on će se odvijati malo brže nego prošli put. Lakše ćete isplivati i sastaviti se. To znači da ste nešto naučili, da ste u međuvremenu još malo porasli i stekli više murdosti i razumevanja.

Ukažite sebi milost, strepljenje, razumevanje. Sedite sa svojom patnjom, dok ne nastupi preporod, jer hoće, nastupiće. Jednom kada iskusite najniže emocije, pojavljuje se otpornost, moćna sila, koja postavlja temelje za svako buduće podizanje iz ruševina. Iskustvo vas osnažuje, iako se svaki put čini da imate manje snage i da nećete izdržati. Hoćete, potebno je da date sebi vremena, da se setite sebe i svoje duše. Bolje stvari dolaze, a ono što se raspada odlazi kako bi mogle da nastupe promene koje su vam potrebne, koje su deo vašeg evolutivnog puta.

Sve je periodično i privremeno. Pa i bol koji osećate dok vam se život ruši. Pre ili kasnije, setićete se te istine i naći utehu u njoj.

Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste

Brankica Milošević

Comments