Imam tu nesreću da se borim sa anksioznošću i depresijom. Nekad preovladava jedno, nekad drugo, zavisi od situacije, raspoloženja, lekova… ima previše toga. No, sada se prvi put susrećem sa depresijom u tolikoj meri da više nema anksioznosti. I zbunjena sam, da li je to dobra ili loša vest?
Nema briga koje inače imam, strahova koji me ometaju da normalno živim, unutrašnjeg glasa koji me uvek upozorava i opominje. Nema ničega, nego jedna velika ravnodušnost. To ne znači da nisam u stanju da osetim prijatne emocije, ali one uvek ostaju u senci neprijatnih. I kad se smeješ, ne smeješ se zaista, ili zaboraviš na trenutak kako se zaista osećaš, pa te onda dočeka sopstveno crnilo.
View this post on Instagram
Depresija je vrlo opasno stanje, to je bolest, koja može kobno da se završi. Ona ubija emocije, oduzima volju za životom, istovremeno obolelu osobu čini neverovatno tužnom. Izgubila sam interesovanje za stvari koje su me nekada činile srećnom i da mogu dane bih provodila u krevetu, ne bih nigde išla, ne bih se nikome javljala. Depresija hoće da isisa sve, da osetiš samo beznađe i da više ne vidiš smisao zašto bi živeo, da misliš da je situacija u kojoj se nalaziš bezizlazna. To je jedno vrlo mračno mesto koje nikome ne bih poželela.
Pročitajte i ovo: Ako vam se ne sviđa psihoterapija, promenite psihoterapeuta
Anksioznost, znam kako funkcioniše, ali depresija je nešto relativno novo, barem u ovoj razmeri. Ona je meni stranac i to me plaši, jer ne znam kako ću da se ponašam sa njom. No, za promenu, lepo je što anksioznosti nema, barem privremeno. Suviše sam umorna, tužna i nezainteresovana da brinem.
Sve je to ok, proći će, to jest, daću sve od sebe da prođe. Ono što treba da naučim jeste da se ne libim da tražim pomoć, da verujem prijateljima kada kažu da nisam sama. Depresija je jedno od najčešćih mentalnih oboljenja – naravno da nisam sama, ali ona čini da se osetim toliko usamljeno, kao da nikoga na svetu nema i da niko nije u stanju da razume kroz šta prolazim.
Možda bi i razumeli da kažem, ali ne želim da prenosim svoje crnilo na druge, da dragim ljudima budem teret, da ih sačuvam od najružnijeg dela sebe. Ima i onih ljudi koji nemaju kome da se obrate, tada situacija postaje još gora.
View this post on Instagram
No, čak i u tim trenucima postoji neko sa kim možeš pričati. Molim te, ako se loše osećaš, ako se boriš sa suicidnim mislima, obrati se Centru Srce, pozivom na telefon, a njihovi volonteri će te saslušati i usmeriti na pravi način. Nemoj se stideti, jer nisi kriva što se tako osećaš, potraži stručnu pomoć, jer je sasvim u redu ako ne možeš sve sama i ako ti treba pomoć da se izvučeš.
Pročitajte i ovo: Nisi teška, samo te ne razumeju
Ovo kažem i sebi i tebi: u redu je obratiti se drugima, nisi teret, nisi kriva i ne moraš sama da se boriš sa tim. Doći će period kada ćeš se bolje osećati i iz njega ćeš izaći kao pobednica.
Naslovna fotografija: instagram.com/velvetdynasty
Jovana Petkovi
