Osveta može biti snažan motiv koji će vas dugo pokretati – ulagaćete vreme, energiju, kreativnost i verovatno ćete uspeti da povredite onog ko je vas povredio, da vratite „milo za drago“. Ali, da li ćete se osećati bolje zbog toga?
Razumevanje načina na koji emocije i misli utiču na naše ponašanje veoma je važno, naročito ako ste vrlo temperamentni i podložni burnim emocijama koje vas često nadvladaju. Kada znate kako da omekšate i umirite ove emocije, bolje upravljate svojim postupcima. Želja za osvetom je jedno od ovakvih osećanja, i mnogi ljudi praktikuju osvetu, svesno ili polusvesno (želećete da „kaznite“ onog ko vas povređuje ili vređa, makar to činili kroz pasivnu agresiju, uskraćivanje informacija, ili hladno ponašanje).
View this post on Instagram
Osveta može dovesti do trijumfa, ali može biti i samouništavajuća. Gandi je rekao: „Oko za oko završava se tako što svi postanu slepi“. Međutim, osveta je snažan pokretač i jedan od najdubljih instikata koje imamo – znate onaj momenat iz filmova, kad se glavni junak suzdržava da nekog ne uništi, dok istovremeno traži konačni razlog da to učini i izgovara nešto kao „hajde, kreni, ulepšaj mi dan“. Možda ste i sami iskusili takvu napetost kad želite da uradite nešto loše, ali potreban vam je povod, da vas oslobodi odgovornosti za prepuštanje impulsima. Osveta je zaslepljujuća i može da uništi živote svih uključenih.
Teoretičari smatraju da je osveta oblik uspostavljanja pravde i da pretnja osvetom može poslužiti kao oblik zaštite, svojevrsna primena socijalne saradnje. Zamislite da imate bučan komšiluk, gde je stalno neko partijanje u toku, i vi želite da prijavite komšiju za narušavanje reda i mira, ali ste sigurni da bi komšija znao da ste ga vi prijavili (možda ste već pokušavali na druge načine i apelovali na njegov razum i kolegijalnost) i strah vas je da bi vam se nekako osvetio. Možete biti frustrirani i rastrzani između želje da učinite pravu stvar i zauzmete se za sebe i straha od komšijine odmazde, ali je malo verovatno da ćete ipak istupiti i prijaviti komšiju. U tom smislu, svrha osvete može biti u sprečavanju neprijateljskih akcija i osiguravanja da vas ljudi ne povrede u budućnosti.
Međutim, osveta može biti destruktivan čin, usmeren jedino da nanese štetu drugima i neko ko se ponaša osvetoljubio iz ljutnje i besa, veruje da će se bolje osećati ako druga strana pati, da će to smanjiti njegov bol. Da li je to istina?.
Osveta čini da se osećate još gore
Rezultati eksperimenata potvrđuju da su se osobe koje su bile u prilici da se osvete, osećale gore od onih koje nisu, ali da su, one koje nisu imale priliku da se osvete, smatrale da bi se osećale bolje, da jesu. Obe grupe su verovale da bi osveta mogla biti slatka, ali njihova sopstvena osećanja su pokazala da ih osveta nije usrećila. Oni koji se nisu osvetili, mogu sebi da kažu da to i nije bilo tako važno i veliko, da mogu to da prevaziđu, da puste i nastave dalje. Ali, oni koji se osvete, nemaju tu mogućnost – stvari nisu beznačajne i ne mogu se jednostavno prevazići, kada im, činom osvete, povećate težinu. Tada se morate suočiti sa onim što ste uradili, a zbog toga se možete osećati mnogo gore nego ranije. Psiholozi objašnjavaju da je razlog tome ruminacija – neprestana okupacija i održavanje negativnih misli u našoj svesti. Kada se osvetimo, taj se krug ne prekida automatski, mi nastavljamo da budemo ljuti, ozlojeđeni i povređeni, možda iz potrebe da opravdamo svoje osvetoljubivo ponašanje.
Pročitajte i ovo: Uspeh je možda najbolja osveta – ali motiv je pogrešan
Kada je osveta zadovoljavajuća
Istraživači su nastavili sa eksperimentima, verujući da verovatno postoje situacije kada je osveta uspešna i zadovoljavajuća, i došli su do dve mogućnosti – jedna je bila situacija u kojoj „prestupnik“ mora da zna vezu između prvobitne uvrede i odmazde (kada „osvetnik“ ima zadovoljstvo saznanja da onaj kome se sveti tačno zna da je to zaslužio). To je nazvano „razumevanjem hipoteze. Druga mogućnost je označena kao „uporedna patnja“ a to je situacija u kojoj je svedočenje patnji „prekršioca“ najvažniji za „osvetnika“. Ova dva načina i „osvetnik“ i „prestupnik“ shvataju kao uspostavljanje pravde. Ipak, percepcija se sa obe pozicije razlikuje – „osvetnik“ čvrsto veruje da je „prestupnik“ primio samo deseti deo onoga što zaslužuje, dok „prestupnik“ doživljava „kaznu“ kao oštru i nemilosrdnu. I to može biti beskrajan krug, u kome se varljiva ravnoteža pravde ipak ne uspostavlja. Većina ljudi razume taj koncept, ali osveta je i dalje snažan nagon, koji često ispoljavamo.
Ponovno uspostavljanje poverenja
Osveta i poverenje su dve strane istog novčića, smatraju teoretičari. Možda ideja da se osvetom obnavlja pravda, zaista pomaže da se poverenje ponovo uspostavi. Veza u kojoj jedan partner prevari, a drugi mu uzvrati „istom merom“ osvete radi, posle obostranog oštrog povređivanja, možda može početi „od nule“, sa mesta na kome je „rezultat izjednačen“.
View this post on Instagram
Šta da radite kada razmišljate o osveti
Prihvatite svoje nagone i osećanja – misli o osveti nose veliki naboj i zato ih nemojte odbacivati i potiskivati, već ih posmatrajte kao nagonsku težnju ka poravnanju, pravdi i uspostavljanju poverenja. Upamtite da razmišljanje o osveti (planiranje, iščekivanje) može doneti ispunjavajuća osećanja (možete se osećati pravednički i biti puni energije), ali stvarno sprovođenje osvete daje težinu čina koji se ne može povući i promeniti i može vam doneti vrlo malo trenutnog trijumfa i mnogo dugoročne patnje. Akt osvete ne popravlja poverenje i ne uspostavlja osećanje pravde za obe strane.
Sačekajte da se smirite i ohladite, jer ako se ponašate impulsivno, možete zažaliti zbog svojh postupaka. Razmislite da li je gubitak poverenja opravdan i da li raspolažete svim činjenicama. Steknite veću jasnoću o tome šta se zaista dogodilo, pre nego što stupite u osvetu. Možda je druga osoba postupila na toksičan način i nanela štetu i vama i vašem odnosu, i vaše osvetoljubive misli vam zapravo govore da prekinete takav odnos. Ali, možda je došlo do nesporazuma, greške u komunikaciji i možda postoji problem koji se može rešiti. Možda bi razgovor sa „prekršiocem“ bio od pomoći, iako to ne menja situaciju? Da li je druga osoba spremna da sluša? Da li nudi iskreno pokajanje i izvinjenje i želi da popravi štetu koju vam je nanela? Dijalog je prilika da to saznate i prihvatite.
Razmotrite predistoriju događaja – da li su postojali znaci koji su ukazivali na problem, a koje ste ignorisali? Da li ste svoje poverenje neoprezno poklonili nekome koga ne poznajete dobro? Koje pozitivne promene možete napraviti iz onog što ste iskusili, šta možete naučiti iz tog iskustva? Možda u budućnosti možete donositi bolje odluke, koje su zasnovane na samopoštovanju i izražavanju vaše vrednosti, bez obzira na to kako se druga osoba ponaša – a to je velika lekcija koja vas uči da se zauzimate za sebe iz pravih razloga, a ne iz osvete.
Pročitajte i ovo: Osveta se služi u svim žanrovima: Najbolji filmovi o osveti
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
