Vaše ranjeno unutrašnje dete može provesti decenije života pateći tiho, dok vam ne pođe za rukom da se povežete sa tom patnjom i shvatite o čemu se radi. Možda verujete da ste imali vrlo normalno i prijatno detinjstvo, dok su stvari koje su vas povredile i dalje duboko potisnute u mračne podrume nesvesnog, tamo gde je zatočeno vaše unutrašnje dete.
Traumatični doživljaji ne moraju biti nešto veliko – ono što povređuje jednu osobu, sasvim je različito od onog što povređuje nekog drugog i svako ima svoje traume iz detinjstva. Traume doživljavamo onda kada kroz nešto prolazimo sami i što nas povređuje (emocionalni i/ili fizički), a mi ostajemo uplašeni, ne shvatajući šta se dešava i bez mogućnosti da tražimo i dobijemo objašnjenje. Godinama možemo potiskivati svoje povrede, tako što ćemo imati vrlo bleda sećanja na detinjstvo – to može biti odsecanje od emocionalog polja, odbrambeni mehanizam koji nam obezbeđuje preživljavanje uprkos traumi.
View this post on Instagram
Ali kada traume i povrede ostanu neobraćene, neizražene, neisprocesuirane, unutrašnje dete je stalno nesigurno, uplašeno, povučeno, nepoverljivo i iz tog dela nas dolaze problemi koji se odražavaju u svim životnim aspektima, u našim bliskim odnosima, kao i u našim ambicijama i sposobnostima da se ostavarimo i živimo ispunjenim životom.
Gde se krije unutrašnje dete
Svoje unutrašnje dete obično osetimo i otkrijemo u teškim životnim periodima i krizama u odaslom dobu. Kada osećamo da nemamo snage da se sa nečim izborimo, kad doživimo bespomoćnost koju smo osećali kao mali i osećamo se napušteno i odbačeno, kao da nas niko ne razume i niko ne može da nam pomogne – iako to nije tako. U realnosti, možda imamo bliske osobe koje su tu za nas i žele da nam pomognu, ali mi doživljavamo teskobu, jer tako reaguje naše povređeno unutrašnje dete – ono ima iskustva koja su za nas realna i validna i koja ne možemo zameniti drugačijim, pozitivnijim iskustvima, dok ne uvidimo svoje davne povrede i dok se ne pozabavimo njihovim procesuiranjem i isceljenjem.
U vama postoji dete koje nije dobijalo emocionalnu podršku koja mu je potrebna, iz mnogo razloga – roditelji su se borili sa sopstvenim problemima i nisu ni videli, ni razumeli kako to utiče na vas, ili su primenjivali metode strogog vaspitanja, verujući da je to najbolje i niste smeli da im poverite svoje strahove i osećanja ili doživljaje, u strahu da ne budete kažnjeni…
Razmislite o svom detinjstvu i stvarima kojih se sećate, pokušajte da se povežete sa svojim unutrašnjim detetom i da osetite njegove povrede. Emocionalni problemi koje imate u odraslom dobu, proizvod su potisnutih emocija i stvari koje ste proživljavali kao mali i zato je vaše unutrašnje dete i njegovo isceljenje, ključ za rešavanje mnogih sadašnjih problema.
Pročitajte i ovo: Ovo su znaci da je vaše unutrašnje dete povređeno
Oprostite sebi
Neophodno je da sebi oprostite što ste krivili sebe za stvari koje su se dešavale – vi niste bili ni odgovorni, ni krivi za okolnosti u kojima su živeli vaši roditelji, za njihove probleme, ili njihov razvod. Deca koja su rođena neplanirano, često osećaju krivicu što su roditeljima pokvarila velike životne planove, jer roditelji ponekad govore kako bi drugačije (bolje) živeli da nije došlo dete, ili da su imali ovakve i onakve planove za svoj život, a onda se desila trudnoća i život je promenio pravac, ne vodeći računa kako ovakve izjave dete može da shvati i koliko mogu da ga povrede. Kao odrasla osoba, vi znate da vi niste krivi, ali unutrašnje dete još nosi to osećanje (možda izražena kroz otpor koji osećate prema roditeljima iz perspekitve odraslog i kroz ljutnju na njih) i potrebno je da oprostite. I njima što nisu znali bolje i sebi, što ste verovali da ste vi krivi za njhovo nezadovoljstvo i ogorčenje i da niste dovoljno dobri i vredni ljubavi.
Počnite da gledate svoje detinjstvo sa saosećanjem i razumevanjem i da preuzimate odgovornost za mentalitet žrtve koji ste verovatno razvili, ako ste gladni ljubavi i pažnje koja vam nikad nije pružena onako kako vam je potrebno. Počnite da negujete svoje ranjeno unutrašnje dete, govoreći mu da je sada voljeno i bezbedno, jer ste vi tu i vi sve razumete i o svemu brinete. Tu ljubav i pažnju koju vam roditelji nisu pružili na način koji vam je bio potreban, ne može vam niko nadoknaditi, ne možete je pronaći ni u jednom odnosu, koliko god voleli i bili voljeni, jer tu ranu možete isceliti samo vi sami, svojom ljubavlju prema sebi, prihvatanjem sebe, opraštanjem sebi – vi ste jedini koji može prigrliti, utešiti i isceliti svoje ranjeno unutrašnje dete.
View this post on Instagram
U tom procesu možete dobiti podršku prijatelja i bliskih osoba, terapeutsku pomoć i alate za samoisceljenje (pronalaženje povrede, prihvatanje osećanja, razumevanje i sebe i drugih, pružanje oproštaja i zahvalnosti).
Unutrašnje dete i povratak moći
Cilj isceljenja je da postignete integraciju izgubljenih delova sebe – svog unutrašnjeg deteta. Morate integrisati ranjene delove i ponovo postati celi.
Ne morate više biti ranjeni. Možete izaći iz odnosa u kojima zavisite od tuđe pažnje i odobravanja, možete povratiti svoju moć. I to je putovanje koje možete započeti danas i na njemu sresti mnoge koji su već prošli tim putem, ili upravo prolaze. Napredovaćete tako što ćete se sve spremnije suočavati sa emocijama koje vas preplavljuju, uočavaćete svoje nesigurnosti i strahove u bliskim odnosima, bićete u stanju da primetite kad se projektujete i kada potiskujete osećanja, moći ćete da posmatrate i pratite sebe, a što bolje sebe razumete, razvijate više samosećanja i ljubavi prema sebi. A tada će vam biti lakše da opraštate i nastavite da isceljujete svoje emocionalne povrede.
Pročitajte i ovo: Kada mislite loše o sebi, povređujete svoje unutrašnje dete
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
